„Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде. Ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар“. (Пс. 127, 1)
Иконопис је богоугодно и свето дело. У духовној литератури, често се може наићи на савет да је добро помолити се пре почетка било каквог рада или посла. У молитвеницима постоје молитве за разне прилике. Тим пре је ово важно када је реч о иконописању. Да би насликана икона имала пуноту и како она не би била само визуелно дело вештог сликара, веома је важно да приликом њеног сликања, руку иконописца води Дух Свети, да иконописац измоли од Господа благослов за почетак осликавања одређене иконе.
„Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо“, (Лк. 5, 5) пожалили су се ученици Христови и Он им је заповедио да оду на дубину и баце мреже. (Лк. 5, 4). Тек тада, када су послушали Господа, „ухватише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цепати. И дадоше знак друштву које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се оне потапаху“. (Лк. 5, 6-7).
За свако важно дело потребан је благослов Божји. Дело којем се приступа са молитвом донеће већи плод и биће много лакше да се доврши. Постоји неколико молитава које би се могле говорити пре почетка писања иконе.
- МОЛИТВА КОЈУ ИЗГОВАРА ИКОНОПИСАЦ КОЈИ СЕ СПРЕМА ДА НАСЛИКА ИКОНУ
Владико Господе Исусе Христе, Јединородни Сине и Слово Божије, непромењена иконо невидљивога Бога, који си по свом имену саздао нас и ради нашег спасења човекољубиво обукао плот од Свенепорочне Своје Мајке и Владичице наше Богородице, Који си диван мимо свих синова људских и извор си сваке лепоте, невидљиве и видљиве, Који си се удостојио да нас учиниш храмовима Светога Свога Духа, Који си вештаство осветио божанским Домостројем Својим, Који си богословље у Бојама Даровао беспрекорно Невести Својој Цркви, као подсећање на неистумачиво снисхођење Своје, а на назидање и освећење верног народа Свог, Теби припадајући молим Ти се и прибегавам Ти: као Онај Који си даровао и мени грешном и недостојном слузи Свом дар иконописног служења, очисти из срца мога сваку грешну прљавштину и упиши неруковорено у њега свесвету вољу Своју; укрепи ме у свакој слабости воље ума мога и просветли ме силом Свесветог Свога Дуа, водећи нејаке и некорисне руке моје ка богољубивом окончању писања свештене ове иконе Твоје (или светога …), како би они који се клањају и целивају је, ка Теби праобразној Лепоти узводили срца и помисао, свецело облагодаћивани и освештани у радости достигли подобије и прослављали са свима Светима, који су Ти од века угодили, Тебе, Оваплоћенаго Сина и Логоса, са беспочетним Твојим Оцем и обожаваним Духом Твојим, једносушну и нераздељиву и животворну Тројицу. Амин. (јеромонах Атанасије Симонопетарски)
- МОЛИТВЕ ПРЕ ПОЧЕТКА И ПО СВРШЕТКУ РАДА
Пре почетка рада
Многомилостиви Господе, Ти који си и Сам рекао да без Тебе не можемо чинити ништа добро, буди и мени милостиви помоћник и учини да овај рад мој и дело које започињем буде по вољи Твојој светој. Дај, Господе, љубитељу поштених трудбеника и добротворних радника, да благодат Духа Твога Светога, укрепи ово дело руку наших, да оно буде на славу светог имена Твог, а на корист и добро наше и ближњих наших. Јер се свако добро дело утврђује вољом Твојом и благословом Твојим, Благословени Господе, водитељу нашега спасења и напредка. Благослови стога, Господе, да овај рад наш успешно приведемо крају и завршетку, на славу светога имена Твог и на спасење душа и тела наших. Теби, Даваоче свакога добра, и Делатељу нашега спасења, слава и хвала у све векове. Амин.
По свршетку рада
Нека је благословено свето име Твоје, Господе Исусе Христе, Боже и Спасе наш, који си укрепио наше слабе снаге да данас завршимо овај посао наш и труд наш. Ти си, Христе Многомилостиви, пуноћа свакога добра и награда свакога богоугодног труда и рада: испуни радошћу и весељем срца наша и дела руку наших укрепи и благослови, на славу светога имена Твог, и Беспочетног Оца Твог, и Божанског Духа Твог. Амин.
- ТРОПАР И КОНДАК Светога Апостола Луке, првог иконописца:
ТРОПАР 1. светом апостолу и јеванђелисти ЛУКИ, глас 3.
Свети апостоле и јеванђелисто Лука, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
ТРОПАР 2. светом апостолу и јеванђелисти ЛУКИ, глас 5.
Апостолских дела објавитеља, и Јеванђеља Христовог светла списатеља, неописану истину Христове цркве, пресветог апостола Луку; свештеним песмама хвалимо, као истинског лекара људских немоћи и природних недуга; и исцелитеља душевних болести, који се непрестано моли за душе наше.
КОНДАК светом апостолу и јеванђелисти ЛУКИ, глас 2.
Као истинског проповедника врлина и неисказаних тајни говорника, прославимо, звезду црквену, божанственог Луку, јер Логос њега са Павлом мудрим изабра за учитеља народима, једини Који види оно што је у срцу.
- Могу се читати/певати тропари, кондаци, акатисти, канони посвећени ономе чији ће лик бити насликан. Када је реч о сцени или празнику, може се применити исто правило.
Монахиња Јулијана Соколова у својој књизи Труд иконописца саветује иконописцима да воде чист живот, јер по њеном мишљењу, икона може да буде урађена црквено, само чистим рукама. Иконописање треба да прати молитва, јер је икона заправо молитва изражена на ликован начин. Искуство древних живописаца је показало да у икони, молитва може доста тога да појасни и учини разумљивијим, тако да је у настанку једне иконе молитва веома важна како би она била истинска и комплетна.
СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ У СВОЈОЈ КЊИЗИ „МОЛИТВОСЛОВ“ О МОЛИТВИ ПРЕД ИКОНОМ
„Онога тренуткa када почињеш да се молиш у духу и истини пред светом иконом, на пример Спаситеља, тог тренутка до иконе долази дух онога који је насликан на икони, зато, ако је твоја вера у присуство лика насликаног на икони дошла дотле да ти видиш то лице живо, тада се оно заиста својом благодаћу ту и налази. На пример, чудотворне иконе, које говоре, које лију сузе, крв и друго; зато баш сви они гледају необично живо и изразито…
Ви гледате у икону Спаситеља и видите, да Он гледа на вас пресветлим очима, а тај поглед и јесте слика тога, да Он заиста гледа на вас својим очима јаснијим од сунца и види све ваше мисли, чује све ваше жеље срца и уздахе. Икона је заиста образ, у цртама и знацима она представља нешто што је немогуће нацртати и означити, нешто што може да се постигне само вером…
Дакле, молите се пред иконом Спаситеља, као да сте пред Њим Самим. Човекољубац је присутан са њом благодаћу Својом; и очима, на њој насликаним, тачно гледа на вас. Очи су Господње на сваком месту, гледајући (Прич. 15, 3), значи, и на икони; и слухом изображеним на њој, слуша вас. Али, запамтите да су очи Његове очи Божије, уши Његове уши Бога свуда присутног.”
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Лекције из иконописа“, који уређује наша стална сарадница иконописац Тијана Стаменовић, а има за циљ да упозна читалачку публику са основама иконописа и теологјом иконе.