У јеванђелском одељку који се чита у недељу пред Богојављење (Мк 1, 1–8) описује се присуство Светог Јована Претече на реци Јордану и крштење које је он вршио над мноштвом људи.
То крштење представља једну од најснажнијих теолошких праслика црквеног живота. У самом средишту проповеди Претече одјекује реч: „Ја вас крстих водом, а Он ће вас крстити Духом Светим“ (Мк 1, 8).
Овом кратком, али изузетно садржајном изјавом, Јован не умањује своје дело; напротив, он га свесно поставља на његово право место — као продромско, припремно дело, као увод у долазећу и суштински нову стварност коју доноси Христос.
Крштење Јованово јесте крштење покајања. Вода делује као знак очишћења, као спољашњи израз унутрашњег преумљења.
Човек је позван да препозна свој грех, да га исповеди и да промени животни пут. То је неопходан и одлучујући први корак, али није и коначни циљ.
Вода може да очисти тело и да означи одлуку човека, али сама по себи не може да преобрази срце.
Управо ту засијава обећање Месије. Крштење „Духом Светим“ (Мк 1, 8) није тек интензивније религијско искуство, него нови начин постојања.
Дух Свети не дотиче човека само споља; Он се настањује у њему, препорађа га и укључује у једно ново Тело — Цркву.
Прелазак са крштења водом на крштење Духом Светим означава прелазак од личног покајања ка саборном животу благодати Божије.
Црква, која се свету јавила на дан Педесетнице, јесте плод овога крштења.
Она није тек установа нити морална заједница, него живо Тело које постоји и креће се „силом Духа“ (уп. Рим. 8, 9). Она је харизматска заједница у којој се дарови не дају ради личног истицања, већ ради служења и изграђивања свих.
Као што је мноштво хрлило ка Јордану, слушајући „глас онога који виче у пустињи: припремите пут Господњи“ (Мк 1, 3), тако смо и ми данас, као Црква, позвани да припремамо путеве — не само речима, него животом натопљеним Духом Светим.
Крштење Јованово нас подсећа да без покајања немогуће је отворити се за благодат, а крштење Цркве нас позива да свакодневно живимо преображајно присуство Духа Светога, Који обнавља човека и преображава свет.
*Из литургијске беседе Митрополита солунског Филотеја на јеванђелско зачало које се чита у недељу пред Богојављење (Мк 1, 1–8).