ПИШЕ: Сара Поповић
Изузетна је част и одговорност примити позив редакције портала „Кинонија“ за учешће у овом јубиларном серијалу. Као некоме чији је животни позив медицина, лечење и брига о човековом здрављу, понуђена тема пробудила је посебан лични и професионални одјек. „Кинонија“, као место истинске заједнице и лепе речи, пружа простор да се повежемо, а позив да пишем о деценији постојања катихетског портала „Ризница“ доживела сам као позив да, у духу своје професије, урадим један специфичан преглед – преглед срца наше дигиталне духовне мисије.
Живимо у добу које бисмо, медицинским речником, могли описати као хронична тахикардија друштва. Све око нас је убрзано, бучно и површно. Наша свакодневица преплављена је брзим, дигиталним шумом. Нажалост, наша генерација младих људи одговоре на животне недоумице често тражи на Јутјубу, ТикТоку или кроз кратке, визуелне формате. Навикнути на брзи „скрол“, често заборављамо да видео-клипови конзумирају наше време пасивно, нудећи само тренутно одвраћање пажње и разоноду, док ум често и даље остаје гладан и уморан.
Како у таквом свету писана реч уопште може да „стане на црту“ Јутјубу?
Одговор лежи управо у лековитости портала као што су „Ризница“ и „Кинонија“. Читање није пасивно посматрање — оно је унутрашњи дијалог, тишина у којој исцељујемо мисли. За разлику од хаотичног екрана који умара, писана реч од нас захтева да успоримо, удахнемо и уђемо у дубину. Када млада особа отвори портал „Ризница“, она не проналази само суве информације, већ дигиталну бању за своју душу.
Проучавајући деценију постојања „Ризнице“ — од оног благословеног празника Рођења Светог Јована Крститеља, 2016. године, па све до данас — јасно видимо да је овај сајт десет година био прецизан кардиограм нашег духовног стања. Сваки објављени текст, свака поука, сведочанство или вест из живота Цркве, били су синусни ритмови једног великог, саборног срца које куца љубављу према Христу. „Ризница“ је бележила пулс нашег времена, не дозвољавајући да духовно заспимо или паднемо у апатију.
Као лекар, али пре свега као млада особа која верује у снагу наше генерације, позивам вас да заједно променимо своје дигиталне навике. Уведимо читање оваквих текстова као свакодневну „хигијену душе“. Завирите у импресум „Ризнице“, истражите њене рубрике и ову предстојећу јубиларну архиву. Дозволите писаној речи да вас умири, преобрази и оснажи.
Млад човек данас неретко тавори заробљен у виртуелном лавиринту друштвених мрежа, спутан сопственим слабостима. Па ипак, негде дубоко у себи, свако од нас је свестан свог стварног потенцијала. Осећамо умор од празнине таквог живота и јасно препознајемо да то што нам се нуди „није то то“. Тај унутрашњи немир и чежња за нечим вишим заправо су одсјај Божјег семена у нама, траг наше боголикости који не дозвољава духу да се потпуно успава.
Управо о тој унутрашњој драми и вапају људске душе за својим истинским призивом, Свети Владика Николај Велимировић пише у својим Молитвама на језеру:
„Ко ме то гледа нетремице кроза све звезде на небу и све ствари на земљи? Закрите очи своје, звезде и ствари; не гледајте наготу моју. Довољно ме стид пече кроз моје очи. Шта имате да видите? Дрво живота, које се смањило у трн на друму, те убада и себе и друге. Шта друго – него пламен небесни зароњен у блато, те нити светли нити се гаси?“
Колико се само пута млад човек данас осећа управо тако — као пламен небесни зароњен у блато алгоритама и површности, пламен који нити светли, нити се гаси? Човек је заиста дрво живота које се, услед сопственог немара и духовног слепила, смањило у трн на друму који рањава и себе и своју околину. А позвани смо да растемо, баш као дрво: вертикално навише ка Небу и хоризонтално у ширину ка овоме свету, како бисмо донели велики, благословени плод. Ми никада не смемо да заборавимо да смо боголика бића. Творац нам је уткао савршен „навигациони систем“, механизам за жељу, мотивацију и снажну вољу да радимо на себи. Кључ да се тај успавани потенцијал открије и покрене јесте управо проналажење начина да изађемо из блата и пустимо небески пламен да се распламса.
Један од начина да тај потенцијал активирамо, да нахранимо Божје семе у себи и очистимо сасуд свога ума како би примио благодат Божју, јесте управо кроз читање квалитетних, дубоких и духовно вредних садржаја. Ту на сцену ступају лековите оазе дигиталног простора, какве су портали „Ризница“ и „Кинонија“.
Упућујући срдачне честитке порталу „Ризница“ поводом овог златног јубилеја, изражавам неизмерну радост што се деценија благословеног рада крунише и прославља управо кроз лепоту хришћанске, благовесничке речи која преображава и лечи људска срца.. Молим се Васкрслом Господу да кардиограм „Ризнице“ још много деценија бележи снажне, правилне и неумољиве откуцаје љубави, на корист свих младих људи (младих по годинама, али и младих по духу!), истинских боготражитеља који у хаосу модерног света траже Пут, Истину и Живот. Христос васкрсе!
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“
Текст припада серијалу који се реализује поводом деценије плодоносног деловања портала „Ризница“ (riznica.kinonija.rs). Циљ серијала је да укаже на значај наведеног портала у мисији наше свете Цркве, али и да посведочи делотворност црквене мисије уз употребу информационих технологија.