*Објављено на мисионарском порталу „Кинонија“, 24. септембра 2024. године
Блаженства су срж Христовог учења, кроз њих добијамо најдубљи увид у природу духовног живота. Њихово место у Беседи на гори указује на неопходност следовања овим поукама за остварење заједнице са Богом и учешће у будућем Царству Божијем.
Текст блаженстава:
„Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Божије. Блажени који плачу, јер ће се утешити. Блажени кротки, јер ће наследити земљу. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети. Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима“ (Мт. 5, 3-12).
Када говоримо о блаженствима, ми говоримо о уводном делу познате Беседе на гори Господа нашег Исуса Христа. Беседа на гори се састоји из више краћих поука које је Спаситељ, највероватније, изговорио у различитим приликама, али су у Еванђељу сакупљене у једну опширнију беседу. Управо из тог разлога, Беседу на гори можемо да назовемо првим систематским излагањем хришћанске етике, односно хришћанског учења о нашем односу према Богу, свету и човеку.
Учење о блаженствима не представља само увод у Беседу на гори, већ и њен главни садржај, њену суштину. Наиме, ако бисмо покушали да Беседу на гори искажемо на један сажет начин и ако бисмо покушали да читаво Христово учење искажемо у једном краћем слову, онда бисмо тако нешто најбоље учинили кроз ову поуку о блаженствима.
Једноставно, у еванђелским текстовима, блаженства представљају најкраћи и уједно најдубљи преглед Христовог учења. Блаженства садрже преглед духовног живота човека. На светој Литургији блаженства се произносе, поју се у тренутку савршевања Малог входа, свечане процесије са еванђељем. Овај свештени ход који се према данашњем богослужбеном правилу креће из олтара кроз цео храм, символизује објаву речи Божје овоме свету. Ово има своју јасну поруку. Црква нас поучава да човек упознаје реалност Царства Божијег и доживљава и бива увођен у заједницу са Христом искључиво и једино кроз следовање и испуњавање Христовог учења о блаженствима у свом духовном животу.
Беседа на гори почиње необичним речима: “Отворивши уста своја учаше их говорећи“ (Мт, 5. 2). Ове речи еванђелисте Матеја нам говоре да је Господ Исус Христос поучавао и у тренутку када није говорио, односно, ове речи нам указују да је Христос проповедао Царство Божије не само речима, већ, пре свега и изнад свега, делима. Свако исцељење, свако васкрсавање мртвих, свако чудо Христово представљало је пројаву и присуство реалности Царства Божијег, оног Царства чију пуноћу ишчекујемо о Другом и славном Христовом доласку. Блаженства у том смислу пројављују и показују какав наш живот треба да буде овде и сада, да бисмо постали учесници будућег Царства Божјег. Наиме, нису случајно скоро сва блаженства написана у будућем времену, јер изражавају начин нашег постојања у будућем Царству Божјем, исказују оне вредности и врлине људског живљења које ће опстати у вечности.
Сара Димитријевић
