У саопштењу објављеном у понедељак увече, 7. априла 2025. године, Свети синод Грчке православне цркве се осврнуо на медијске извештаје у којима се говори о оснивању кредитне институције од стране Цркве Грчке и нагласио да таква одлука није донета.
С тим у вези саопштава се:
„Поводом натписа о наводној скорашњој пријави Цркве Грчке код Банке Грчке за оснивање кредитне институције, саопштава се да оваква одлука никада није донета од стране надлежног Сталног Светог Синода Цркве Грчке.
У саопштењу се даље наглашава да:
„Одговоран за информисање јавности о одлукама и намерама Цркве Грчке је синодални митрополит кога сваког септембра именује Стални Свети синод за портпарола – и нико други.
Информације из „Катимеринија“
Како је открио грчки лист Катимерини, на прагу је оснивање дигиталне банке чији ће акционар бити Грчка црква. Према њиховим, како наводе: „добро обавештеним изворима”, до маја – или најкасније почетком јуна ове године – планирају да поднесу захтев Банци Грчке са свим потребним документима, како би добили дозволу за рад банке.
Како се приближавају кључни датуми, тема се поново отвара унутар Цркве, изазива забринутост и дилеме око тога да ли је прикладно да се Црква укључи у овако нешто. Неки епископи већ изражавају сумњу да ли ће пројекат бити успешан.
Црквени званичник укључен у припреме каже за Катимерини да су сви кораци предузети са великим опрезом и без јавних саопштења, јер је постојала бојазан да би то могло изазвати реакције – посебно оних који би сматрали да су њихови интереси угрожени, као што је постојећи банкарски сектор који би улазак Цркве на тржиште сматрао конкурентним.
Шта Црква треба да уложи?
Исти извор наводи да је реч о искључиво дигиталној банци – институцији која ће нудити све услуге класичне банке, али без физичких експозитура, већ само путем онлајн приступа. То ће бити модерна електронска банка која неће користити црквену имовину као залог“, додаје саговорник.
Шта Црква улаже у ову иницијативу да буде удеоничар? Њено веома снажно име. Идеја је да ће сама веза са Црквом привући интересовање. „Црква је пре свега идеја. Па и у привреди. На њу ће се ослонити и Грци из унутрашњости и дијаспоре, али и шира публика“, оцењује се.
Хеленизам као матица
Са седиштем у Грчкој, циљ је да се рад прошири на земље у којима постоји јака грчка дијаспора. Један од иницијатора каже: „Мисија банке је да створи нови начин коришћења хеленизма као мајке универзалне идеје – нову верзију олимпијског духа у простору свакодневне економије.
Поставља се питање: када треба дати зелено светло, да ли ће јерарси рећи „да“? Присталице кажу да су спремни да разговарају о било чему. „Ако има ваљаних примедби, ту смо да их чујемо.
Један епископ Катимерини са којим је разговарао изразио је забринутост: „За многе епископе је потпуно несхватљиво функционисање дигиталне банке. Веома је тешко некоме да објасни пројекат и добије подршку.“
„Да ли је мисија Цркве да послује? Ви не правите „банку за сиромашне“ са микрокредитима, већ улазите у банкарску конкуренцију. Без капитала? Како? Тражићете новац од инвеститора?“ – питају се неки.
Забринутост је и како ће верници, посебно они који имају негативан став према банкарству, реаговати после кризе. „Како објаснити особи која тражи утеху од Цркве да она сада прави банку? – пита се владика.
Зилоти
Постоји и друга публика – парарелигијске групе и екстремисти који ће је, чувши за „дигиталну банку”, одмах асоцирати на „жиг” и „звер”. То је нешто због чега су неки од епископа забринути, плашећи се пораста конзервативних ставова у Цркви.
Присталица пројекта позива на јединство и, парафразирајући апостола Павла, каже: „Ни Аполоса, ни Кифе, ни Павла. То је напор Цркве“.
Нећемо постати Ватикан.
Креатори иницијативе покушавају да спрече свако поређење са Ватиканом, где су економске афере везане за пословну делатност Свете столице често биле предмет полемика.
Присталице иницијативе инсистирају: „Нећемо постати Ватикан“.
Са грчког превела редакција портала „Ризница“
Извор: Кathimerini.gr
