Уочи 6. маја – празника Светог Георгија – патријарх бугарски Данило служио је празнично вечерње са петохљебницом у цркви-ротонди у престоници, посвећеној Светом великомученику и победоносцу Георгију.
На крају службе, Патријарх је одржао беседу о мучеништву Светих Мученика:
„После Светих Апостола – директних ученика и очевидаца земаљског живота, проповеди и Васкрсења Господа нашег Исуса Христа – мученици су најсветлији сведоци (иако већина њих није видела Господа у телу) благодатног живота који је Господ донео и понудио свима који желе да буду са Богом и труде се за своје спасење. Ова благодат се најјасније манифестовала у храбрости мученика и у њиховом подношењу патњи на исти начин као и сам Господ – са унутрашњим миром, очишћени од сваког страха и страсти, јер су, према многим сведочанствима, патње које су поднели очистиле њихова срца и душе.
Видимо стогодишњег старца, као што је Свети Харалампије, како доживљава благодат коју му је Бог дао у самом тренутку мучења, подносећи их безболно, са великим стрпљењем и смелошћу. Многи људи хришћане сматрају плашљивима или кукавицама, погрешно схватајући врлину хришћанског смирења; али код мученика видимо, истовремено, и велику смиреност и благост, као и храброст и одлучност.“
У вези са примером Светог великомученика Георгија, патријарх Данило је приметио:
„Видимо Светог, иако младог по годинама, већ упућеног у истине вере и искусног у духовном животу – који превазилази сва светска добра. Богатство и друштвени статус, иако их је неверујући свет сматрао великим предностима, нису могли да га одврате од његове вере.
Свети Георгије је смело исповедио своју оданост Светој Цркви и био је спреман не само да се растане са својим имањем и друштвеним положајем, већ и да претрпи мучеништво. Зато мучеништво стоји као најјасније сведочанство живота у Христу. Света Црква је заснована управо на сведочанству њихове крви, јер се у њој открива сила Христова и Његовог Васкрсења. Дубоки мир, смелост и благост мученика дирнули су срца и савест свих присутних; за Римљане је то био спектакл, али за хришћане – доказ истинитости вере. У мучеништву Светог Ђорђа видимо његову велику смиреност – остајање верним Богу, не узвраћање када су га вређали, исмевали као хришћанина или мучили. Његова благост није била кукавичлук, већ, напротив, велика храброст и одлучност, а истовремено – дубока смиреност пред Богом. Само непознавање вере и недостатак духовног искуства могу довести до другачијег тумачења.“
Говорећи о увођењу новог школског предмета под оквирним називом „Врлине и религија“, приметио је:
„Приговори долазе углавном од оних који кажу: ‘Не желимо да учимо нашу децу пасивности, већ критичком размишљању, аутономији и иницијативи.’ У савременом друштву постоји искривљена перцепција онога што хришћанство учи. Недостаје разумевање да смиреност није покорност или компромис пред друштвеним неправдама. Као хришћани, разликујемо добро од зла; не прихватамо зло, али Божјом милошћу можемо га поднети и опростити, остајући чврсти у вери. То се назива благост.
Ако у временима мира нисмо неговали лични однос са Богом, онда ће у временима тешкоћа вероватније превладати неодлучност и страх. Али ако се свакодневно трудимо да се уздржимо од различитих облика греха и водимо своју духовну борбу, онда ће у тешким тренуцима благодат Божја сићи, ојачати нас, а љубав према Богу ће превазићи наше страхове. Сила Христова ће се открити у нама и постаћемо сведоци вере и васкрслог живота. Нека Бог подари да се кроз наше животе прослави Његово име и да чак и данас постоје људи који желе да се придруже Христу и хришћанској заједници. Хришћански живот није само добар и врлински начин живота. То је духовна борба коју ниједан хришћанин не може избећи.
Ова духовна борба има за циљ да благодат настави да обитава у нашим срцима. Ако пламен љубави према Богу не гори у нама, ако нема покајања и очишћења срца, не можемо сведочити овом благодатном животу. Без тога нема хришћанства“, нагласио је Његова Светост.
О нашем односу према моштима Светог великомученика Георгија, патријарх Данило је објаснио:
„У овој цркви се трајно чувају мошти Светог. Постоје и многи манастири – у Хаџидимову, у Скрину и другде – где се чувају свете мошти Светог Георгија. Када не ценимо оно што имамо, спремни смо да путујемо у Јерусалим или Нигриту, док овде поседујемо делове истих светих моштију. Да ли су неке мошти чудотворније од других? Каква је онда природа наше вере? Ми сами не верујемо да можемо примити ову благодат овде, међу нама. Зато, поштујмо и поштујмо оно што имамо, и помолимо се Светитељу да по нашој вери добијемо оно што тражимо.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com