Хиљаде грађана учествовало је у поворци „Врлине и религија у школи“, коју су организовала грађанска удружења, а подржао Свети синод Бугарске православне цркве – Бугарске патријаршије, 17. маја 2025. године у бугарској престоници Софији.
Пре почетка литије, у Патријаршијској катедрали Светог Александра Невског, Његова Светост бугарски патријарх и митрополит софијски Данило служио је молебан, у коме су молитвено учествовали и Њихова Преосвештенства: митрополит ловчански Гаврило, митрополит неврокопски Серафим, митрополит видински Пахомије, и Њихова Преосвештенства: епископ мелнички Герасим – генерални секретар Светог синода, епископ велбужденски Исак – викар софијске митрополитије, епископ констанцијски Михаило – викар ловчанске митрополитије, епископ знепољски Мелетије – ректор Софијске богословије „Свети Јован Рилски“, као и свештенство из Софије и других епархија у земљи.
Након молебана, испред саборног храма, патријарх Данило се обратио верницима:
„Захваљујем свима вама што сте данас дошли да подржите дугогодишњу иницијативу, коју је покренуо Свети синод још почетком 1990-их – одмах након демократских промена – да се предмет веронауке, или како се сада радно зове: ‘Врлине и религија’, врати у редовни наставни план и програм.“
Такође је захвалио Министарству просвете и науке, посебно министру Красимиру В’лчеву, на храбрости да направи корак ка враћању овог предмета у наставу.
Патријарх је нагласио да ће увођење предмета у наставни план и програм омогућити наставак рада свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика. Без вере, рекао је, наша историја, култура и писменост се не могу разумети.
„Данас видимо до какве врсте спиритуализма и распада вредности и породице је довела маргинализација вере и верског образовања. Нема празнине у природи и у људској души – ако нису испуњене добром, грех и спиритуализам ће учинити своје.“
Патријарх је позвао на тиху, али одлучну подршку увођењу предмета, као израза воље већине народа. Осудио је аргументе да у савременом друштву нема места за религију као „велику заблуду“.
„Многобројни постери са мислима добитника Нобелове награде и научника који су били верници сведоче да вера није препрека, већ подстицај за истинско научно истраживање.“
Он је питао:
„Шта је научно у одбацивању наших предака? Шта је научно у заборављању дела Светих Ћирила и Методија, Седамдесетпеторица, Светог Пајсија и просветитеља нашег Васкрсења, чије је дело засновано на вери и љубави према народу?“
Митрополит Гаврило Ловечки, оснивач прве православне школе у Бугарској, рекао је:
„Пре шест година смо основали школу под окриљем Бугарске православне цркве, посвећену Светим Седам Светитеља. Наша деца сада свет гледају очима Христове вере и љубави, осетљивија су на бол других, поштују живот, родитеље и учитеље, знају да опросте и избегну грешну световност.“
Такође је подсетио на речи владике Партенија из 1970-их:
„Млади људи данас немају радости. А да би имали радост, потребна је чиста савест. А чиста савест се стиче упознавањем Христа и Његових заповести – љубави, смирења, милосрђа.“
„Највеће богатство једне земље није материјално богатство, већ деца која одрастају у добре људе. Ако децу учимо врлини, Бог ће ту земљу благословити и материјално.“
Са бугарског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вg-patriarshia.bg