Амерички професор Том Меколох, који последњих година ради у Израелу, тврди да је можда пронађао тачно место где је Исус Христос учинио своје прво чудо, претворивши воду у вино на свадби у Кани Галилејској (ово је описано у 2. глави Јеванђеља по Јовану), извештава веб-сајт Crosswalk.com. По његовом мишљењу, ово се догодило на месту (сада археолошком налазишту) Хирбет Кана, а не у галилејском граду Кафр Кана близу Назарета, како се раније веровало.
„Пронашли смо огроман хришћански пећински комплекс где су хришћани поклониви долазили да посето место чуда претварања воде у вино на свадби“, рекао је Тери Меколох, који је некада предавао историју религије у Центру колеџу у Данвилу, Кентаки, а сада пред ископавања Хирбет Кана.
„Овај комплекс су користили верници од краја 5. или почетка 6. века до 11. и 12. века, доба крсташких ратова“, додао је.
Хирбет Кана је првобитно било јеврејско село које је постојало од 323. године пре Хр. до 324. Године по Хр
Тим археолога каже да Маколохову теорију снажно поткрепљују многи тунели који су стари више од 1.500 година и које су користили древни хришћани.
Поред тога, Маколох је пронашао престо и полицу са каменом посудом на њој. Професор је приметио да је било места за још пет судова, што се тачно поклапа са шест камених судова воде које је Спаситељ заповедио да се напуне водом пре него што је учинио своје прво чудо (Јован 2,5-6).
На зидовима комплекса можете чак пронаћи референце на грчки израз „ Кирие Иису“ на кини језику, што значи „Господ Исус“.
„Текстови које имамо из тог периода, који описују шта су поклоници радили и видели када су дошли у Кану Галилејску, тачно се поклапају са оним што смо видели у овом пећинском комплексу“, изненађен је професор.
Маколох се затим позива на једно од дела јеврејског историчара из првог века, Јосифа Флавија.
„Његова позивања на ‘Кану’ су географски у складу са локацијом Хирбет Кане и логички у складу са развојем догађаја“, рекао је британској новинској агенцији Pen News.
„Спомињања Кане код Јосифа Флавија, у Новоом завету и код јеврејских текстова јасно указују да је то било јеврејско насеље које се налазило у близини Галилејског мора (Тиверијадског језера) и у крају Доње Галилеје. Хирбет Кана савршено одговара свим овим критеријумима!“, уверен је.
Штавише, Маколох је скренуо пажњу на чињеницу да Кафр Кана није била место масовног хришћанског поклоњења и да није поистовећивана са Каном Галилејском све до 17. века.
„У то доба католички фрањевци су се бавили организовањем ходочашћа: за њих је приступачност места била важнија од историјске тачности“, сматра он.
Меколох је задовољан што ће резултати његових ископавања додатно подржати историчност Библије и вредност Јеванђеља по Јовану, од којег сазнајемо о чуду у Кани.
„Наши налази су показали да је Хирбет Кана била просперитетно јеврејско село смештено у срцу тога краја где се одвијао велики део живота и службе Исуса Христа“, закључио је.
Такође, сасвим недавно, пронађени су докази који потврђују библијску причу о смрт благочестивог цара Јудеје Јосије у бици код Мегида против војске египатског фараона Нехаона 609. године пре Хр. Током археолошких ископавања на древном брду Мегидону у долини Језреелсјкој пронађени су фрагменти египатске грнчарије, што потврђује присуство Египћана на овом локалитету око 7. века пре Хр.
Са руског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Рravoslavie.ru