Археолози су у југоисточној Француској открили и ископали рушевине ранохришћанске катедрале и савршено очуване крстионице старе више од 1.500 година. Научници то називају једним од најзначајнијих открића у последњих неколико деценија.
Резултати ископавања откривени су 31. јула након вишемесечног рада испод покривене пијаце у општини Ванс (регион Прованса-Алпи-Азурна обала, департман Алпи-Приморски), западно од Нице.
„Откриће ових размера се у Европи дешава само једном у 50 до 60 година“, рекао је Фабијен Блан-Гаридел, шеф Археолошке службе Нице, која води пројекат.
Катедрала је пронађена за време реновирања покривене пијаце у Вансу.
Од марта тимови археолога предвођени Франком Шумером, главним кустосом археолошке службе Регионалног директората за културу, открили су комплекс дужине око 30 метара.
Кажу да је катедрала коришћена шест векова, од 5. до 11. века, пре него што је напуштена.
Међу најзначајнијим налазима била је крстионица (просторија одвојена од катедрале где се обављала тајна крштења), у којој се налазила крстионица у свом оригиналном облику. Ф. Блан-Гаридел је описао крстионицу као „кружну грађевину, вероватно првобитно окружену колонадом и покривену кровом, са крстионицом која је споља била осмоугаона, а изнутра крстастог облика. Крстионица је била обложена издржљивим римским бетоном (обично направљеним мешањем вулканског пепела са живим кречом).“
„Крстионица је у одличном стању“, рекао је Блан-Гаридел за Фокс њуз дигитал, додајући да зграда „потврђује древну старост дијецезе Ванс и проширује наше знање о верским обредима у тој области током раног хришћанског доба“.
У лађи катедрале, археолози су такође пронашли гробнице за које се верује да су припадале епископима и свештеницима. Направљене су од римских црепова, који су се у то време користили за изградњу косих кровова.
Стручњаци кажу да налази бацају светло не само на обредну страну живота у то време, већ и на брзо ширење хришћанства у том крају. Према Блан-Гариделу, дијецеза Ванс се појавила као утицајни центар хришћанског рада у касној антици, стратешки лоциран између Италије и Галије.
„Оно што је посебно важно јесте да зграде и артефакти сачувани овде пружају увид у историју овог споменика током шест векова“, закључио је Блан-Гаридел.
Ископавања су такође открила остатке римске куће испод катедрале, што додатно истиче изузетно дугу историју ове области.
Катедрала је наводно престала да се користи у 11. веку, а у близини је подигнута нова црква. Након што је напуштена, у лађу су постављена два калупа за звона, вероватно за нову цркву.
Упркос важности ових налаза, они неће зауставити реновирање покривене зграде пијаце у Венсу. Општина је одлучила да ове реликвије смести унутар трговачких просторија.
Крстионица, која се налази на улазу у комплекс, биће видљива посетиоцима иза заштитне стаклене плоче, а остаци апсиде некадашње катедрале – испод провидног пода.
За портал „Ризница“ са руског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Рravoslavie.ru