Света епархија Толијара и Јужни Мадагаскар, на најјужнијем врху афричког континента, имала је велику част да дочека Папу и Патријарха Теодора II александријског и све Африке, током његове пастирске посете уочи предстојећег сазивања Светог синода Древног патријаршијског трона.
У пратњи Патријарха били су епископ Силвестер Џинџе и протојереј о. Павле из Уганде – представници нове генерације православне мисије у подсахарској Африци – чије је присуство истакло међурелигијски, међукултурни и панафрички дух рада Патријаршије.
Званични пријем је обављен уз све дужне црквене и државне церемоније у Саборном храму Светих Силуана и Софронија на Светој Гори Атонској, у присуству Светог свештенства, локалних власти и великог мноштва верника. Почасна гарда је одала одговарајуће почасти, док је локална филхармонија извела националне химне Мадагаскара и Грчке. Доксологија је одслужена у атмосфери страхопоштовања, наде и јединства.
Од посебног је дирљивог и историјског значаја била парастос за упокојење покојног патријарха Петра VII и чланова патријаршке пратње, који су погинули 11. септембра 2004. године у паду војног хеликоптера Чинук код Свете Горе током пастирске мисије.
Међу онима који су доживели такву неправедну и мученичку смрт био је и први епископ Мадагаскара, блажени Нектарије, чије је присуство на острву и крајња жртва поставила темеље локалне Православне Цркве. Његово сећање остаје живо у срцима верника, који у његовом приносу препознају не само почетак мисије већ и дубоко црквено сведочанство живота.
Патријарх је, са сузама у очима и у тишини пред сећањем на ове мученике, стајао као пастир и духовни син оних који, како је рекао, „нису само завршили мисију, већ су својом крвљу написали пролог Цркве на афричком Мадагаскару“.
„Крв Нектарија, као и патријарха Петра, позива на континуитет. А данас, тај континуитет сте ви“, рекао је, обраћајући се деци окупљеној у цркви.
Епископ Толијаре и Јужног Мадагаскара Продром поздравио је Патријарха речима дубоке синовске захвалности, изражавајући љубав локалног стада и наглашавајући да је очевско присуство Првостанитеља извор подршке и јединства.
У свом одговору, Патријарх је честитао Епископу и свештенству Епархије на њиховој оданости Престолу Светог Марка и нагласио потребу за очувањем канонског поретка Цркве. Подсетио се Господњих речи: „Овце познају глас пастира свога и не иду за туђинима“, истичући да Древни Патријаршијски Престо увек стоји као центар јединства, мира и очевог загрљаја за све.
Патријарх је затим отишао у 12. школу Епархије, дар Свете Архиепископије Аустралије, где је уписано више од 1.000 деце. Одслужио је службу благослова, упутио очинске поздраве и изразио срдачну захвалност архиепископу Макарију Аустралијском на његовој сталној подршци мисији Цркве у Африци.
Нешто касније, положен је камен темељац за 13. школу Епархије, такође донацију Свете Архиепископије Аустралије, као опипљиво сведочанство континуиране образовне понуде Цркве народу Мадагаскара.
Дан је достигао врхунац отварањем новог сиротишта „Атинула“, створеног са циљем спасавања деце близанаца која, због старих локалних сујеверја, суочавају се са напуштањем или чак смрћу. Окружен десетинама деце и мајки, патријарх није могао да задржи сузе.
„Атинула није само уточиште. То је место где Црква постаје мајка – покрива, штити и подиже. Овде Јеванђеље добија тело“, рекао је.
Десети септембар 2025. године остаће прекретница сећања и наде у срцу Православне Цркве на Мадагаскару — дан када су жртва и сведочење поново постали само тело Цркве, светлост Христова и истина за свет.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com