Више од две трећине светске популације живи у земљама где је верска слобода ограничена или кршена, према извештају из 2025. године који је објавила организација „Помоћ цркви у потреби“ (ACN International).
У документу се наводи да међуверски дијалог и сарадња између заједница могу помоћи у смањењу дискриминације и промоцији социјалног мира.
Анализирајући ситуацију у 196 земаља, извештај открива да се 62 државе суочавају са озбиљним кршењем верских слобода.
Од њих, 24 земље су класификоване као „прогон“, где се дешавају насиље, хапшења и систематска репресија, док се 38 држава сматра подручјима „дискриминације“, где је слобода веровања ограничена законодавством, друштвеним притиском или административним ограничењима.
Међу главним идентификованим узроцима су ауторитарни режими, верски екстремизам, етно-верски национализам и оружани сукоби – феномени који погађају следбенике свих религија.
Скоро 400 милиона хришћана прогоњено
Истовремено, други међународни извештај који је објавила организација Open Doors показује да је скоро 400 милиона хришћана прогоњено или дискриминисано у 2025. години, што је значајан пораст у поређењу са претходним годинама, посебно у Африци и Азији.
Извештај ACN International такође указује на пораст насиља над хришћанима у Европи и Северној Америци, наводећи конкретне примере у Грчкој, Белгији, Француској и Канади.
„Одсуство систематског извештавања о антихришћанским инцидентима доводи до неефикасних политика, нормализације непријатељства, неједнаког третмана између верских група и повећане рањивости хришћанских заједница“, наводе аутори извештаја.
Знаци наде
Упркос овим алармантним реалностима, извештај „Помоћ цркви у потреби“ такође истиче знаке наде. У Мозамбику, иако је ситуација и даље драматична, Римокатоличка црква подржава погођене заједнице кроз хуманитарне и пасторалне мисије и покренула је програме дијалога са муслиманским заједницама како би посредовала у миру и смањила насиље.
Сличан пример наводи се у Буркини Фасо, где је организована добротворна фудбалска утакмица у којој су учествовали хришћани, муслимани и следбеници традиционалних религија као симболичан гест сарадње и међусобног разумевања између заједница.
„Одбрана и промоција верских слобода не могу почивати искључиво на плећима верских вођа или актера цивилног друштва – морају укључивати владе, институције, едукаторе и појединце“, закључују аутори извештаја.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro