Патријарх Данило је у недељу рекао да када се грешник врати Богу и направи прве кораке покајања, сам Бог трчи у сусрет тој особи — и да су испружене руке Бога Оца видљиве у спасоносном и освећујућем делу Христове Цркве.
„Када се грешник врати Богу и направи прве кораке покајања, Бог, трчећи, излази му у сусрет. Руке Бога Оца, које Он пружа да загрли покајану особу, јесу света дела Христове Цркве, наиме примање покајања и давање опроштаја грехова“, рекао је патријарх.
Нагласио је да је Јеванђеље Недеље блудног сина уско повезано са самом тајном покајања, исповести и опроштаја грехова — Светом тајном исповести — која је, у ствари, светиња помирења људске личности са Богом.
Отац у причи представља очинску љубав Бога, Оца нашег Господа Исуса Христа и нашег Небеског Оца, док два сина представљају два различита става људи према Богу, објаснио је патријарх.
„Старији син представља верну особу која током целог живота тежи да испуни речи и заповести Божије и остаје близу дома Божијег, Цркве. Млађи син представља збуњену слободу страствене особе, изражену у грешном начину живота“, додао је.
Пошто милостиви отац опрашта блудном и грешном сину који се каје, и тражи од послушног и вредног сина да буде милостив и праштајући, данашње Јеванђеље је истовремено Јеванђеље опроштаја за покајаног грешника и исправљања и омекшавања за побожног, али непраштајућег човека, рекао је патријарх Данило.
Бог поштује људску слободу, али нуди искушења као духовну терапију
Када је млађи син желео да искуси слободу одвајањем од оца и родитељског дома, отац је то прихватио, показујући да Бог, у својој великој милостивој љубави, поштује људску слободу и право сваке особе да изабере свој пут у животу.
Бог поштује ову слободу чак и када зна да се она може користити против Његове воље и за сопствени духовни пад. Истовремено, Јеванђеље открива драму и неуспех слободе када она води отуђењу од Бога.
Када људска слобода постане самодеструктивна, Божја мудрост позива особу назад на покајање и промену. Глад у далекој земљи, рекао је патријарх, може се схватити као Божја педагогија намењена опоравку блудног сина.
„Велика глад у далекој земљи често представља искушења која је Бог допустио, не као казну, већ као превенцију и духовну терапију, како би човек могао да схвати да је све материјално што поседује ограничено и пролазно, укључујући и сам земаљски живот. У том смислу, људска слобода постаје слобода која се живи у односу на Божју слободу.“
Грех мења људску природу
Још једно учење приче, објаснио је патријарх Данило, јесте да човеково отуђење од Бога и расипање живота у себичним страстима нису природна стања, већ неприродна.
„Из духовне перспективе, грех и смрт нису природни према Божјој вољи. Они припадају палом стању и последице су лажне слободе – слободе која се живи као одвајање од Бога и пад из заједнице са Њим.“
Тако је повратак себи – изазван тешким околностима у земљи глади – постао одлучујућа шанса за спасење младића који је изгубио свој прави начин живота.
„Кроз грех, човек губи оно што је природно и својствено њему. Он одступа од онога што је нормално. Али када се покаје и врати Богу, враћа се ономе што је истински природно.“
Прстен Божје бескрајне љубави
Патријарх Данило је такође објаснио дарове понуђене сину који се враћа у причи. Прва хаљина симболизује просветљење и очишћење душе; златни прстен симболизује усвајање благодаћу за особу отуђену од Бога кроз грех; нове сандале симболизују Божју помоћ у ходању преко трња искушења; а заклано теле представља Тајну Свете Евхаристије.
„Златни прстен је знак потпуног обнављања покајане особе у потпуну, непрекинуту, неумањену и непроменљиву љубав Божју — љубав која је присутна у исцелитељском и освећујућем делу Цркве Христове“, рекао је он.
„Јеванђеље о блудном сину открива безграничну и безусловну очинску љубав Божју према грешнику који се каје.“
Отац у причи, додао је патријарх, не упућује никакав прекор сину који се враћа кући и не тражи од њега рачун о протраћеном наслеђу, јер је људска душа, спашена и стечена за вечност, драгоценија од било које материјалне имовине.
„Милосрдна љубав Божја, која се уздиже изнад сваког материјалног прорачуна, превазилази логику према којој је блудног сина требало казнити.“
Патријарх Данило је говорио током Божанске литургије која је у недељу служила у историјској капели Светог Ђорђа у Патријаршијској резиденцији у Букурешту.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro