У интервјуу за лист Та Неа, датом новинару Димитрису Алексопулосу, архиепископ Атине и целе Грчке Јероним говори о „дану после“ у Грчкој Цркви, новој генерацији јерараха, односима Цркве и државе, миграцијама и будућности манастира Свете Катарине на Синају, а истовремено се осврће и на свој однос са покојним архиепископом Христодулом.
Осврћући се на 45 година епископске службе, од којих је 18 био архиепископ, архиепископ Јероним изражава „велику захвалност Богу“ и људима који су га подржавали на том путу, говорећи са посебном емоцијом о својој мајци, „веома поштованој Димитри“, како каже, као и о својој учитељици, госпођи Лукији, коју описује као „херојку свог времена“. Сећа се успомена из детињства и одрастања, напомињући да ми „много недостаје мајка после толико година“.
О младима и сарадњи са државом
Архиепископ напомиње да је покренуо програм који „је почео да доноси плодове“, циљајући на „широки оквир сарадње са државом“ за структуре и иницијативе које ће помоћи младима да виде и чују пре него што донесу своје одлуке. „Млади људи данас треба да слушају и виде све пре него што изаберу“, наглашава он.
У истом духу, објашњава своју опаску министру економије Пјеракакису и министру енергетике Папаставруу — „Дођите, потребни сте нам“ — рекавши да је тај подухват тежак, али неопходан: Црква не може сама да води образовне и педагошке програме, нити држава може сама да се бави питањима вере, васпитања и породице. „Стога морамо да сагледамо ствари из нове перспективе и да дођемо до новог начина сарадње између државе и Цркве, у духу конструктивног партнерства“, напомиње он.
Као пример, он наводи Студентски дом Апостолике дијаконије у Светој Варвари и дискусију која је отворена у вези са смештајем за студенте, младе и младе парове, као и коришћењем црквене имовине.
Црквена имовина: „Финансијска аутономија – не ‘новац издвојен’“
Архиепископ посебно наглашава питање црквене имовине, наглашавајући да „Црква не може напредовати без финансијске аутономије“. Истовремено, он појашњава да њено коришћење није ствар акумулације: није ствар, како каже, „зарађивања новца и гомилања средстава“ – појам који карактерише као „злонамерне митове“. Циљ је да ресурси „постану алати за нашу децу, за наше сиромашне и за оне који се боре“.
У вези са изгледима за потпуно одвајање Цркве од државе, он заузима опрезан став, говорећи о „опасним путевима“ за нацију, а истовремено се позива на историјске искушења црквене имовине. Истовремено, он признаје да је вођен дијалог са различитим владама и напомиње да смо „били у могућности да сарађујемо са свима њима“.
Миграција: „Нови ризик – морамо остати опрезни“
О миграцији, архиепископ Јероним говори о „новим ризицима који расту“ и каже да је потребан опрезан став: „Не негативан, већ опрезан“.
Подсећа да је Црква пружила опипљиву подршку избеглицама и мигрантима, али каже да сада има „питања“ о томе како се проблем развија. Јасно разликује избеглице од миграната, а такође и од оних који „нелегално прелазе границе“ и „не прихватају, већ оспоравају обичаје, традиције и вредности места“.
Манастир Свете Катарине на Синају: „Проблем остаје – велика штета је начињена“
У вези са манастиром Свете Катарине на Синају, архиепископ изражава песимизам, рекавши да „проблем остаје“ и да је „веома озбиљан“.
Инсистира да део решења лежи и у унутрашњој самокритици: да су се принципи монашког живота и идентитет манастира строго поштовали, „не би био у опасности ниоткуда“. „Морамо погледати у себе да бисмо идентификовали шта треба да се излечи“, напомиње он, додајући да је „начињена велика штета“.
„Дан после“ и сукцесија
Одговарајући о будућности Грчке цркве, он напомиње да је већи део Јерархије изабран током протеклих 18 година и говори о „веома добрим јерарсима“. Признаје да можда нису толико отворени колико је потребно, али сматра да то може бити и због осећаја такта и поштовања према његовој личности.
У једној од најкарактеристичнијих опаски интервјуа, архиепископ Јероним каже: „Желим да живим, али могу да живим чак и без нужности да будем архиепископ.“
Додаје да „свакоме долази крај“ и објашњава да има два главна „сна“: да остави за собом Цркву са „мањим проблемима“, са архијерејима који воле земљу и традицију „без екстрема“, и да остави црквену имовину „слободном од уљеза“.
Што се тиче његовог наследника, он избегава да наводи имена: „Само Бог зна… Особа ме се не тиче.“ Оно што му је важно јесте да следећи Примат „воли људе“, брине о рањивима и „има дубоку љубазност у себи“.
О архиепископу Христодулу: „Опростили смо једни другима“
Архиепископ се, такође, позива на покојног архиепископа Христодула, признајући да је било тешкоћа у њиховом односу: „Обојица смо правили своје грешке… Оно што нас је ујединило била је љубав према домовини и према Цркви.“ Он наглашава да је, упркос умешаности „трећих лица“, на крају дошло до помирења: „Опростили смо једни другима — човек човеку, и свештеник свештенику.“
Порука дијаспори и младима
Говорећи о дијаспори, он каже да је то „Грчка поред Грчке“ и да дугујемо нашим сународницима у иностранству једну ствар: континуирани „извоз“ наше културе, наше историје, наше древне књижевности и списа Светих Отаца, користећи савремена средства, како би млађе генерације могле да сачувају свој језик и идентитет.
Завршавајући сликама школске деце чије гласове чује са прозора Архиепископије, он инсистира да су „ова деца сутра“ и да их морамо „пригрлити и бринути о њима“, како би могли постати грађани света који „носе мирис Грчке и православља“.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com