Са дубоком тугом, али и са надом у васкрсење, Православна Црква се опростила од једног од најзначајнијих предстојатеља модерног доба, Његовог Блаженства Архиепископа Мцхетског и Тбилиског и Католикоса-Патријарха целе Грузије, Илије II.
Много је писано о његовој личности и његовом доприносу Цркви и грузијском народу. Само присуство стотина хиљада људи, који су молитвено чекали да се поклоне пред његовим телом и одају почаст, потврђује истинитост овога.
Присуство представника свих Помесних Православних Цркава, а посебно присуство њихових поглавара: Патријарха цариградског Вартоломеја, Патријарха бугарског Данила, Архиепископа пољског Саве, Чешког и Словачког Ростислава и Албанског Јована, сведочи о свеправославном угледу и прихватању Патријарха Илије, као и о његовом доприносу јединству Православне Цркве у свету. Присутни су били и представници скоро свих Помесних Православних Цркава.
Присуство цариградског патријарха је од посебног значаја, с обзиром на то да Грузијска Црква у време патријарха Илије није прихватала, већ се противила, важним изборима цариградске патријаршије и лично патријарха Вартоломеја.
а) Повлачење из Светског савета цркава у мају 1997. године, на захтев свештенства, многих монашких братстава и верника, била је снажна порука – православно сведочанство заједници помесних православних цркава. Грузијска Црква је следила тај пример годину дана касније са Бугарском Црквом.
б) Не можемо, а да не поменемо сусрет који је покојни патријарх Илија организовао за папу Фрању, који је, усудили бисмо се рећи, био пример како православни поглавар који поштује своју Цркву и јерархије може дочекати папу, а да не крши црквену традицију и да не вређа верни народ.
в) Такође је веома значајно било учешће представника Грузијске Цркве на предсаборским свеправославним конференцијама за припрему Светог и Великог Сабора. Записници показују да су грузијски јерарси увек подржавали црквену традицију и водили снажне теолошке полемике. Важно је нагласити да Грузијска Црква није потписала предсаборски текст о браку, а на њено инсистирање објављени су текстови који су се припремали за Сабор, што је изазвало талас реакција у православном свету, посебно око текста о „Односима Православне Цркве са другим хришћанским Црквама и конфесијама“.
г) Грузијска Црква, на крају, није учествовала на Критском сабору, и одлуком од 22. децембра 2016. године је изјавила да „Одлуке и текстови Критског сабора нису обавезујући за Цркву и захтевају њихову исправку или потпуну замену“.
д) Вреди напоменути да је Грузијска Црква, такође, задржала резерве у вези са значајним деловима документа из Кјетија (2017) у оквиру теолошког дијалога са Римом, посебно у вези са приматом римског епископа у првом миленијуму.
ђ) Коначно, Грузијска Црква се није сложила са давањем аутокефалности расколницима у Украјини од стране цариградског патријарха Вартоломеја и до данас не признаје Епифанија.
Упркос овим неслагањима, личност и ауторитет покојног патријарха Илије довели су цариградског патријарха у Тбилиси да предводио опело и погребно последовање.
„Чувајте и побожно чувајте савете и учења свог оца“, рекао је патријарх Вартоломеј у свом говору, обраћајући се грузијском народу. Нека сви православни, и свештенство и лаици, послушају ово учење.
Презвитер Анастасије Гкоцопулос
Са грчког превела редакција портала „Ризница“
Извор: Еeod.gr