Кротак човек не одговара на насиље насиљем, нити на зло злом, већ миром, стрпљењем и љубављу — најдубљим изразом хришћанског живота. „Блажени кротки, јер ће наследити земљу“ (Мт. 5,5). Као што смо већ раније нагласили, блаженства представљају својеврсне степенице духовног живота сваког хришћанина. У том смислу, јасно је да су врлине смиреноумља и понизности почетни степен нашег духовног живота, нашег заједничарења са Богом. Смирење порађа у човеку плач над сопственим сагрешењима, као и над огреховљеношћу и одвојеношћу целокупног људског рода од Бога.
У човеку који у покајном плачу сагледава отуђеност од Бога — и сопствену, и света који га окружује — рађа се врлина кротости. Кротост представља суштински важну особину једне духовне особе.
Господ Исус Христос назива блаженима оне који су кротки и каже да ће они наследити земљу. Шта значе ове Спаситељеве речи?
Наиме, овај свет, према нашем свакодневном искуству, као и према речима апостола љубави, светог Јована Богослова, у греху и злу лежи. То значи да у овом свету, у историји људског рода, суштински обележеној последицама прародитељског греха, односно постојањем греха, зла, пропадљивости и смрти, владају закони који нису божански.
Често пута зло надвладава добро, често пута нема правде у нашем животу. Основно правило живота у овом послепадном свету јесте правило борбе за опстанак, у којој је смрт једнога најчешће живот другога. На крају, смрт све побеђује.
Кротост је заправо сведочење једног другачијег начина живота, у којем су љубав и заједница са другим основно правило постојања. Такав живот ће бити наш начин постојања у Царству Божјем. Због тога следовање кротости, упражњавање ове врлине у свакодневном животу, већ сада и овде, чини нас онима који пројављују будући, односно, вечни начин постојања човека и твари у Царству Божјем.
Зато поучава Спаситељ да ће кротки, а не насилници, наследити земљу, будући да они већ сада и овде живе љубављу ка другом као начином постојања Будућег века, у коме насиље и зло неће постојати. Наравно, потврда, гаранција, аманет и завештање свега тога дато нам је у личности Христовој и у Његовом спасоносном делу, у Његовој животворној смрти и Васкрсењу.
Христос је тај који нам је објавио Бога као Свету Тројицу, као савршену заједницу љубави три божанске Личности. У слави Царства Божјег ће кроз сједињење са Сином Божјим сав људски род и читава творевина учествовати у божанском животу Свете Тројице, заједничарењу које је пројава савршене вечне љубави.
У светлости једног оваквог сагледавања дубоки егзистенцијални смисао задобијају и Спаситељеве речи: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим“ (Мт. 11, 28–30). Заиста, Спаситељ је био образац смирења и кротости.
Ако бисмо покушали да на основу напред изнетог духовног сагледавања опишемо врлину кротости у практичном и делатном смислу, онда би речи светог апостола Јакова биле прави пример тога: „Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дела своја у мудрој кротости. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине. Ово није она мудрост што силази одозго, него земаљска, чулна, ђаволска, јер где је завист и свађа, онде је и неслога и свака зла ствар. Мудрост која је одозго она је најпре чиста, а потом мирна и кротка, пуна милости и добрих плодова“ (Јк. 3,13–17).
Бити кротак значи бити слободан од сваке себичности и пролазних амбиција и жеља, и тако омогућити себи да на зло не одговарамо злим, већ да у свему зло превладавамо добрим. Кротост даље значи да одбацујемо сваку помисао — али и чин — спољашње принуде и насиља, чак и у циљу остварења добра, јер такав начин не може да породи плодоносне, праве и трајне резултате.
Кротост значи имати поверења да је добро моћније од зла и да добро, у перспективи будућег Царства Божјег које ишчекујемо, увек побеђује. На крају, подсетимо се и отачких поука о кротости.
Свети Јован Лествичник у својој „Лествици“, у предањском духу поучава: „Кротост је непроменљиво стање духа, истоветно у понижењу као и у почасти… Кротост је стена која се уздиже изнад мора јарости, о коју се разбијају сви таласи што налећу на њу, а сама остаје непоколебљива. Кротост је подупирач трпљења, мајка љубави, подлога расуђивања… Она је посредник опроштаја, смелост у молитви, обитавалиште Духа Светога… У срцима кротких људи почива Господ, а немирна душа је седиште ђавола.“
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“.