Мошти Светог Николе донело је римокатоличко свештенство из Италије у православну катедралу Светог Димитрија у Берату, у Албанији.
Мошти је свечано примио митрополит Астиос из Берата, у присуству митрополита Анастасија из Корче, уз учешће православног свештенства и многих верника из разних крајева Албаније, јер се њено присуство тамо сматрало посебним благословом.
Како је митрополит Астиос објаснио, „долазак чудотворних моштију Светог Николе из Италије у Албанију наставља лепу традицију преноса светих моштију како би верници могли да одају почаст својим свецима.“
Треба напоменути да се део моштију Светог Николе чува у римокатоличкој базилици Светог Николе у Барију, у Италији.
Лева рука свеца чува се у римокатоличкој цркви Светог Николе у Риминију, у Италији, док се фрагмент леве руке налази у Митрополитској цркви Волоса у Грчкој. Десна рука Светог Николе чува се у цркви Светог Георгија Новог у Букурешту.
Фрагменти светих моштију светитеља чувају се и у манастирима Светог Николе у Ано Ватеји, Евији и Фанероменију у Саламини, као и у Саборној цркви Христа Спаситеља у Москви, цркви Светог Николе у Санкт Петербургу и Александро-Невској лаври у Санкт Петербургу. Један од свечевих зуба чува се у манастиру Свете Лавре у Калаврити.
Од првог тренутка, многи православни верници у Албанији похитали су да одају почаст реликвији.
Архиепископ албански се састао са римокатоличким бискупом Бреше
У међувремену, албански архиепископ Јован примио је у архиепископији у Тирани италијанског римокатоличког бискупа Бреше, Пјерантонија Тремоладу, заједно са његовом делегацијом.
Разговарали су о различитим питањима, а албански архиепископ је нагласио да „свештеник сноси велику одговорност према народу. Посвећеност, љубавно служење и снажан осећај одговорности морају карактерисати мисију свештенства у модерном добу, које је позвано да служи и верницима и друштвеном миру.“
Са своје стране, Пјерантонио Тремолада је позитивно говорио о клими хармоније и међуверске сарадње у Албанији, описујући је као вредан модел суживота и међусобног поштовања.
Састанак је завршен заједничким разумевањем да је сарадња међу хришћанима неопходан услов за суживот и заједничко деловање по питањима која се тичу хришћанског друштва.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com