На бугарском књижевном тржишту појавило се ново издање Ловчанске епархије под насловом „Иштите најпре Царство Божије“. Књига је објављена не само са благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита ловчанског Гаврила, већ и из његовог пера, а посвећена је двадесетпетогодишњици његовог канонског избора на митрополитску катедру древне Ловчанске епархије.
„Издање садржи живу реч митрополита ловчанског Гаврила — архијереја чији су трудови и пословична ревност за мисију и дело наше свете Православне цркве, како истиче Његова Светост патријарх бугарски Данило, познати свима.“
Други том едиције посвећене његовом служењу објављен је као достојан знак благодарности и духовног сећања поводом значајне годишњице везане за његов архијерејски пут. Он наставља дело прве књиге, сабирајући речи, сведочанства и искуства из једног тешког, али благословеног времена.
На страницама овог зборника читалац ће пронаћи проповеди, празничне беседе, посланице, поздравна слова и интервјуе кроз које Његово Високопреосвештенство открива светоотачки поглед на догађаје нашег времена и тумачи их у светлости православне вере. Теме су разноврсне, али их повезује једна основна нит: брига за духовно здравље човека и верност истинама светог Православља, чак и онда када су времена смутна, а друштвене околности тешке и непредвидиве.
Посебно место у овом тому заузима тема искушења ковид-кризе — периода који је човечанство суочио са страхом, несигурношћу и распадањем природних људских веза. У том тешком времену, када је свет почео да прихвата ограничења као неминовност, глас митрополита ловчанског Гаврила зазвучао је као глас архипастира који не напушта своје стадо.
Са својственом чврстином и одговорношћу залагао се за право верујућих да не буду лишени богослужења, истичући да храм не може бити затворен за човека, као што му не може бити одузет ни духовни лек молитве, исповести и светог Причешћа управо онда када је потреба за њима највећа.
Овај зборник представља сведочанство борбе једног архијереја да очува жив духовни пулс Цркве, да заштити богослужбени живот и да верне теши не људским утехама, већ силом Јеванђеља и искуством Цркве кроз векове. Његове речи из тог периода нису биле надахнуте духом супротстављања, већ љубављу према Христу и човеку, свешћу да је Црква призвана да буде „лечилиште“, а не затворена зграда у тренуцима опште несреће.
Ништа мање важно није ни то што духовна дубина ауторове речи није плод само личног труда, већ и дугогодишњег смиреног учеништва. У књизи се јасно осећа да митрополит Гаврило духовну мудрост и поуку црпи од својих духовних руководитеља — савремених стараца и подвижника побожности са којима је имао благослов да општи током година. Зато његова реч носи не само богословску исправност, већ и живо искуство духовног живота стечено молитвом, послушањем и духовним подвигом.
Други том подељен је у три целине. У првој су сабране проповеди и празничне беседе — живо сведочанство православне проповеди која не само да просвећује ум, већ и загрева срце. Друга садржи посланице и поздравна слова поводом важних црквено-друштвених догађаја — документе пастирске бриге, духовне трезвености и мудрог става пред изазовима времена. У трећем делу читалац ће пронаћи интервјуе у којима архијереј непосредно говори о ранама друштва, о смислу хришћанског живота и о призвању Цркве да буде светлост онда када човеку прете мрак страха и безнађа.
Овај зборник представља позив савременом читаоцу не само да чита, већ и да се удуби и ослушне — да чује глас архипастира који сведочи да Јеванђеље и у наше дане остаје непроменљива истина, а Црква „стуб и тврђава истине“. У времену смутње овај том подсећа да духовни и црквени живот не бивају укинути кризама; напротив, они остају вечно актуелни, јер су увек питање спасења.
Са бугарског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вg-patriarshia.bg