У недељу, 17. маја, у катедрали „Аксион Естин“ у Северном Мелбурну, одржана је уобичајена комеморативна служба поводом Дана сећања на геноцид над Понтијским Грцима, са црквеном свечаношћу и дубоким емоцијама, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ хорски Евменије.
Након Божанске литургије, служен је помен за покој душа жртава Понтијског геноцида, а завршен је полагањем венаца у част невиних жртава. Присутни су били генерални конзул Грчке у Мелбурну, госпођа Димитра Георганцоглу, представници савезне и државне владе, представници понтијских удружења, као и друге организације грчке заједнице Мелбурна, сви уједињени у заједничком духу части, сећања и историјске одговорности.
У свом обраћању, Његово Преосвештенство се осврнуо на дубље значење тог дана, наглашавајући да геноцид не тежи само истребљењу људских бића, већ и брисању сећања, вере, језика, идентитета и историјског континуитета једног народа.
Како је карактеристично нагласио, континуирано присуство понтског хеленизма до данас представља живи доказ да они који су покушали да униште читав један народ нису постигли свој циљ. „Ми смо овде“, приметио је, „и само ово је сведочанство да је сећање преживело.“
Посебно се осврнуо на изазове са којима се данас суочава млађа генерација дијаспоре, наглашавајући да док су претходне генерације трпеле насилно искорењивање, данас постоји опасност од тишег губитка, губитка заборава, равнодушности и отуђења од наших корена и историјске самосвести.
„Оно што је некада покушавано насиљем“, карактеристично је изјавио, „данас се може догодити тихо кроз равнодушност. Народ се не губи само када је прогоњен. Може се изгубити и када заборави.“
Обраћајући се посебно младима, позвао је млађу генерацију да такве комеморације не посматрају само као историјске референце или церемонијалне догађаје, већ као позив на одговорност, самоспознају и континуитет.
„Сећање“, нагласио је, „није носталгија. То је одговорност. Не сећамо се само да бисмо поштовали прошлост, већ да бисмо осигурали да се истина и наш историјски идентитет преносе живи будућим генерацијама.“
Његово Преосвештенство је такође подвукао да историјско сећање не може бити селективно, напомињући да док поштујемо оне који су патили и жртвовали се, такође имамо дужност да препознамо и подржимо оне стварности које и данас стоје као жива сведочанства нашег историјског континуитета. У том контексту, посебно се осврнуо на Васељенску патријаршију, која и даље стоји у Фанару као духовни центар православља и хеленизма упркос трајним тешкоћама и изазовима са којима се суочава кроз векове. Нагласио је да није довољно говорити о сећању на хеленизам само кроз оно што је изгубљено, већ и кроз одговорност да се заштите, поштују и подрже оне институције које и даље носе ово живо историјско и духовно наслеђе.
Његово Преосвештенство је такође пренео очинске жеље и благослов Његовог Преосвештенства Архиепископа аустралијског Макарија свим присутнима.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Vema.com.au