Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 28. маја 2026- годоине светом Читургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Саслуживали су: високопреосвећена господа митрополити црногорско-приморски Јоаникије и аустралијско-новозеландски Силуан; Преосвећени викарни Епископ диоклијски г. Пајсије; високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда; као и бројно свештенство и свештеномонаштво.
Митрополит Јоаникије: Радост доласка Часног појаса Пресвете Подгорице у Београд прелила се данас и у Подгорицу
Пре почетка свете службе Божје, патријарха Порфирија и игумана Јефрема срдачно је поздравио митрополит Јоаникије:
„Добро нам дошли, Ваша Светости! Сваки Ваш долазак к нама јесте благодатни и благословени догађај. Увек нам доносите мир, благослов и своју патријарашку и очинску љубав. И овога пута осећамо да је сам Господ, молитвама Пресвете Богородице, устројио овај Ваш долазак. По људским мерилима све је изгледало спонтано, али по Божјем Промислу препознајемо нарочито старање Пресвете Богородице и Њен благослов који сте донели нашем народу“, казао је митрополит Јоаникије. Он је истакао да је радост која је претходних дана испунила Београд доласком Часног Појаса Пресвете Богородице стигла и до Црне Горе.
„Радост која је ових дана запљуснула Београд и цијели српски народ, преко Вас је стигла и до нас у Црну Гору. Довели сте нам нашег драгог у Христу брата, високопреподобног архимандрита Јефрема Ватопедског, и тиме нам донели благослов Свете Горе. То је онај исти благослов који је Свети Сава донео свом народу из Ватопеда и са Атоса. Управо у Ватопеду Свети Сава је духовно узрастао и припремао се за велико дело које ће касније учинити као први српски архиепископ и ктитор Хиландара“, поручио је митрополит.
Подсетио је и на духовну повезаност манастира Ватопеда и Хиландара, наглашавајући да је то веза која траје вековима и која представља пример братске љубави и духовног јединства. „Стално се подсећамо колика је љубав између манастира Ватопеда и Хиландара и колико она траје. Та љубав се вековима обнавља, учвршћује и умножава. То је велика поука свима нама, нарочито у овом времену подела и искушења. Драги оче игумане, добро нам дошли. Донели сте нам велики благослов и благодат Пресвете Богородице преко Њеног Часног Појаса, који сте са великом љубављу донели српском народу“, истакао је митрополит Јоаникије.
Он је на крају изразио уверење да ће данашње сабрање остати дубоко упамћено у историји Митрополије црногорско-приморске и Саборног храма у Подгорици.
„Надамо се да ће ово данашње сабрање бити уписано не само у историју овог светог храма, него и у историју наше свете митрополије. Хвала Вам, Ваша Светости, на љубави и очинском старању. Хвала и оцу Јефрему, као и свима вама, драга браћо и сестре, што сте дошли да примите благослов. Нека љубав коју су нам данас донели Његова Светост и игуман Јефрем остане у нашим срцима, нашим домовима и нашим породицама, да се умножава у нашем животу увек, свагда и у све векове“, поручио је митрополит Јоаникије.
Патријарх Порфирије: Ако смо Божји, онда је све у нама одређено по Богу
После читања светог Јеванђеља сабранима се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је на почетку поздравио присутне архијереје и госте, наглашавајући духовни значај данашњег сабрања.
„Велика је радост што нас је Пресвета Богородица данас сабрала овде у Подгорици. Она нас је повезала својим молитвама, својом љубављу и својим Часним и Чудотворним Појасом. Она има слободу пред Сином својим и Богом нашим и Она је она чије жеље Њен Син и Бог наш услишава. Она је истовремено и најсавршенија међу људима, а шира је и од небеса, и Она је учинила да се данас овде сретнемо, да служимо свету Литургију и да, служећи свету Литургију и причешћујући се Телом и Крвљу Господа, покажемо да смо народ Божји”, истакао је патријарх Порфирије.
Његова Светост је нагласио да, ако смо Божји, онда је све у нама одређено по Богу и подсетио да је те и такве духовне корене у нама засадио Свети Сава.
„Он је, боље рећи, корен из кога се развило огромно духовно стабло нашег православног народа који данас живи широм земљиног шара. И он је засађен руком Господњом заједно са својим оцем Светим Симеоном нигде другде, него у светој земљи, у Светој Гори, у Перивоју, у Башти Богородичиној. И то на једном конкретном месту. Баш у манастиру Ватопеду, ту је духовно стасавао и развијао се, ту се заједно са њим развијао и рађао и наш народ, духовно обличавао. Ту се родила и наша помесна Црква”, казао је Његова Светост.
Патријарх је додао да је манастир Ватопед место на којем свако од нас може да препозна себе пред лицем Божјим.
„Да зна ко је и шта је, одакле је и куда иде. И манастир Ватопед, једном речју, није ништа друго него родно место и наше Цркве и нашег народа. Јер ту су се духовно родили и Свети Сава и Свети Симеон. И манастир Ватопед је даровао своје имање, део свог имања, да се подигне манастир Хиландар, који ће опет бити још једно место нашег духовног рођења и место сабирања свих из нашег народа који хоће да посвете свој живот Богу и да му служе у монашком образу”, рекао је Патријарх српски Порфирије.
Подсетивши да се налазимо у радости празника Вазнесења Господњег, Његова Светост је нагласио да је наше назначење на Небу.
„Господ је и нашу људску природу узнео на небо и тим је показао шта је наш циљ, због чега смо створени. Показао је да јесте да смо се родили у историји, позвани из небића у биће, али да је наше назначење на небу, да смо саздани за много више него што може да нам да било која идеја, идеологија и било који човек и било ко од овога света, да смо саздани за Царство Божје, за небо, али истовремено, будући да је и Он прошао све оно што је наше, а носио у себи божанску радост и мир и лепоту и љубав, потврдио је да Царство Божје није нешто што тек негде у далекој будућности можемо назрети и наслутити и тек нешто што нас чека ко зна када, него да Царство Божје, иако није од овога света, јесте у овоме свету – Црквом својом православном, нашим крштењем, нашим животима”, поучио је патријарх Порфирије.
Додао је да наш живот на земљи треба да буде утемељен на небеским вредностима, у чијем центру се, како је казао, налази љубав.
„Дакле, та вредност треба да буде у темељу земље, у темељу земаљског живота, како бисмо онда заиста предокушали лепоту будућег века већ овде и сада. Бог је све учинио да тако буде, не да, као што верују други, ми живимо по принципу: циљ оправдава средства. То није вредност Јеванђеља. Вредност Јеванђеља је да је сваки човек икона Божја, не тек крв и месо, него икона Божја, и носи у себи, у својој души, као храм Божји, Духа Светог. Зато овај живот овде и сада треба да буде предокус вечности, а може бити ако испуњавамо заповести Божје”, нагласио је Његова Светост.
Патријарх Порфирије је појаснио значај покајања у животу сваког хришћанина.
„У Цркви живимо вером, улазимо вером и постајемо њени чланови крштењем, а покајањем улазимо, а покајање онда остаје, као и вера, стална атмосфера и стални садржај нашег живота. Без покајања ми нисмо хришћани. Нема тог који и речју, и мишљу, и делом не греши, само је Бог без греха. Али Бог нас воли и очекује да, кад год се кроз грех удаљимо од Њега, опет Му се вратимо кроз покајање, верујући Његовој речи и верујући у Његову љубав, али истовремено трудећи се да увек будемо бољи, да будемо бољи Богу, да будемо бољи ближњима, да будемо бољи себи. Вера је, браћо и сестре, кључ нашег живота. Покајање је пут којим треба да идемо”, истакао је Патријарх.
Казао је да је Чудотворни Појас Пресвете Богородице ових дана сабрао реке људи у престони град Београд, који су се помолили Пресветој Богородици, као и да нема оног који се искрено, из дубине свога срца, Богородици помолио, а да му молитва није услишена.
„Нема тог, старац Јефрем је сведочио ових дана, који кад се искрено са вером помолио Пресветој Богородици, Пресвета Богородица није услишила његову молитву. Сведочио је многим чудима, о исцељењима разним, и од најтежих болести, и духовних, и душевних, и телесних. Проговарали су они који нису говорили и добијали су вид они који нису видели, и они који нису могли да ходају проходавали су, и разна многа чуда су се дешавала. Ипак, пре сваког тог видљивог чуда, вером се дешавало унутрашње чудо, тј. тамо где је дубока и јака вера, благодат Божја преображава човека и онда се све у њему преображава, и тело, и душа”.
На крају бесједе, Његова Светост Патријарх српски је пожелио да имамо веру наших светих предака, почевши од Светог Саве, као и упорност и доследност да служимо Христу.
„Имајмо спремност да нам Христос буде једина радост, спремност да све дамо за Њега, да Њега поставимо у центар свог живота, да Он буде на првом месту. Заједно са Њим и Његова Мајка Пресвета Богородица. Кад Господ и Пресвета Богородица и светитељи Божји дођу у центар нашег срца, постану оно што је најважније у нашем животу, буду на првом месту у нашем животу, све остало ће се онда, само по себи, благодаћу Божјом дефинисати и поставити и доћи на место које му припада. Пресветом Богородицом, Њеним Чудесним Појасом да сви будете благословени”, закључио је Патријарх српски Порфирије.
Митрополит Јоаникије: Манастири Ватопед и Хиландар будно су чували братску љубав и међусобну помоћ
На крају свете службе Божје, Високопреосвећени Митрополит г. Јоаникије је још једном заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и игуману ватопедском Јефрему на доласку и предивном духовном сабрању.
Обраћајући се Патријарху српском, митрополит Јоаникије је истакао да је радост коју је српски народ претходних дана доживио у Београду доласком Часног Појаса Пресвете Богородице, благословом игумана игумана ватопедског Јефрема, прелила и у Црну Гору.
„Ваша Светости, неизмерно Вам хвала што сте благоизволили да ону радост коју сте доживели у Београду, доласком високопреподобног архимандрита Јефрема и посебно доласком Појаса Пресвете Богородице и Њеног благодатног заступништва над свима нама, што сте благоизволили да се та радост прелије данас овде и код нас. Иако физички Појас Пресвете Богородице није овде међу нама, духовно јесте тај Њен Појас, Њен Покров, изаткан од вере, од љубави Божје, од милости Божје и човекољубља Божјег. Ми смо то данас, благодарећи Вашем доласку, Вашој светој служби, Вашој јеванђељској речи и очинској љубави, овде доживели“.
Митрополит је посебно нагласио значај доласка игумана манастира Ватопед, подсећајући на духовну и историјску повезаност Ватопеда и Хиландара, као и на значај који та светиња има за српски народ и Српску Православну Цркву.
„Посебно нас радује што сте нам довели драгог у Христу брата, игумана ватопедског Јефрема. Довољно је за нас Србе рећи Ватопед. Сви ми знамо шта он значи и на Светој Гори, и у историји Цркве, а посебно за Српску Православну Цркву. Када гледамо на однос манастира Ватопеда и манастира Хиландара, видимо како су будно чували, пазили и његовали братску љубав и међусобну помоћ — не за једну генерацију, ни за две, него вековима. И што је најлепше, та љубав је временом све више сазревала“.
Он је поручио да је управо такав пример братске љубави и истрајности велика поука свима, нарочито у времену бројних искушења и подела.
„То је довољна поука за све нас овде и за све нас у животу уопште — да у љубави, у милости и у доброти будемо што истрајнији, а да наше слабости, којих свакако имамо, што пре оставимо и одбацимо. Ми ништа посебно ниесмо припремали, јер је све ово Божја благодат и милост Пресвете Богородице. Овај наш данашњи сусрет био је устројен с више и зато Вам још више благодаримо, Ваша Светости и драги оче игумане“.
Митрополит Јоаникије је затим поздравио и присутне званице, међу којима су били представници политичког и јавног живота из Црне Горе и Србије и поручио да су данас сви почаствовани и да сви имају своју улогу.
На крају обраћања, митрополит Јоаникије је уручио пригодне дарове Патријарху српском Порфирију и игуману Јефрему, уз молитвене жеље за њихово архипастирско и монашко служење.
„Желио бих да Вашој Светости дарујемо овај архипастирски жезал, да народ Божји, који Вам је Господ повјерио, водите ка Царству Небеском, као и икону Светог Василија Острошког, а нашем драгом игуману желимо да га сила Часног Крста крепи у све дане његовог живота и да нас помиње у својим светим молитвама. Ми се много ослањамо на молитве свих наших пријатеља, а посебно на молитве наших Светогораца, од којих смо примили светлост коју нам је донио Свети Сава када се вратио у своје отачаство“.
Архимандрит Јефрем: Митрополит Амфилохије истински апостол Христов
Сабранима у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици обратио се и игуман манастира Ватопед, високопреподобни архимандрит Јефрем, који је говорио о духовној снази блажене успомене митрополита Амфилохија, али и о дубоким духовним везама српског народа са Светом Гором и манастиром Ватопеда.
На почетку обраћања, архимандрит Јефрем је истакао да је, иако је годинама добијао позиве блажене успомене митрополита Амфилохија да посети Црну Гору, тек сада добио благослов да дође.
„Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, славим Господа Бога што сам по први пут у Црној Гори. И поред многих и учесталих молби блаженопочившег митрополита Амфилохија да дођем, нисам имао прилику да будем у Црној Гори. Када је долазио у Хиландар, долазио је и у Ватопед и много сати смо разговарали. Говорио ми је блаженопочивши митрополит: `Имам много проблема тамо. Нажалост, тамошња Влада није благонаклона према нама’. А ја сам му смирено говорио: `Не бојте се, преосвећени. Ми ћемо победити`’“.
Подсећајући на речи и духовну чврстину митрополита Амфилохија у времену великих искушења, архимандрит Јефрем је нагласио да се блаженопочивши митрополит ни у најтежим тренуцима није колебао. „Одговарао је: ‘Не сумњам и не бојим се ни једне секунде. Многи који ме воле ми говоре: Ваше Пеосвештенство, повуците се. Многи Вам желе зло’. А он је онако снажно одговарао: ‘Не повлачим се ни по коју цену, због Цркве’. Блаженопочивши митрополит Амфилохије није био само обични пастир ове локалне, помесне Цркве. Био је просветитељ народа. Био је истински апостол Исуса Христа. Његова молитва била је веома снажна. Био је целовит човек, облагодаћен.“
Игуман ватопедски је затим говорио о духовном наслеђу које је митрополит Амфилохије оставио, подсећајући да је био духовно чедо Светог Јустина Ћелијског, изразивши уверење да ће Црква у времену које долази препознати његову светост.
„Рекао сам високопреосвећеном митрополиту Јоаникију: ‘Доћи ће време када ће Црква — ја лично мислим да је он свет — доћи ће вријеме када ће га Црква канонизовати’. Због тога, високопреосвећени, треба да будете благодарни Господу Богу и њему, јер Ви сте његово духовно чедо. Блаженопочивши Амфилохије је био послушник и духовно чадо још једног великог исповједника и оца Цркве — Јустина Ћелијског. Он и друга духовна деца Светог Јустина примили су велике духовне завете“.
Архимандрит Јефрем је нагласио да је духовно предање Цркве живо управо кроз подвиг, молитву и искуство светих људи, поручивши да митрополит Јоаникије и народ у Црној Гори има велики благослов у личности митрополита Амфилохија.
„Предањски човек Цркве у православном богословљу назива се човеком подвига и молитве и оно што он добија — предаје емпиријски, животом. Зато имате благо да тражите од њега молитве. Он ће бити ваш покровитељ и заштитник. Зато је ваш успех сигуран“.
Архимандрит Јефрем уручио поклоне митрополиту Јоаникију, Саборном храму Христовог Васкрсења и игуману подмаинском Рафаилу, правом ношења часног крста одликовани игуман Рафаило и протојереј Игор Балабан
У знак братске љубави и духовног јединства, игуман Јефрем је уручио митрополиту Јоаникију панагију са иконом Пресвете Богородице која држи Часни Појас, истичући значај светиње која ових дана сабира верни народ у Србији.
„Ми смо, као знак љубави према вашем делу и жртви коју чините, донели једну панагију која је реплика манастирске панагије са иконом Пресвете Богородице која држи Часни Појас. Часни Појас Пресвете Богородице највећи је благослов који је Србија до сада добила. Хиљаде и хиљаде људи долазе. Људи долазе и поклањају се Часном Појасу и одлазе у другачијем стању. И ми, у знак присуства Њеног Часног Појаса, дарујемо Његовом Високопреосвештенству ову панагију да се увек сећа присуства Часног Појаса Пресвете Богородице“.
Игуман манастира Ватопеда даривао је и Саборни храм Христовог Васкрсења иконом Пресвете Богородице Ватопедске са Часним Појасом, подсећајући на историјску везу Светог кнеза Лазара и манастира Ватопеда.
„Храму Васкрсења Христовог дарујемо часну икону Пресвете Богородице Ватопедске са Њеним Часним Појасом. Благодарни смо Светом кнезу Лазару, који је поклонио манастиру Ватопеду велики део Часног Појаса, али и велики дио Часног и Животворног Крста, који непрестано мироточи. Наше присуство у Србији и овде у Црној Гори, у ствари, јесте једно мало уздарје за све оно што је велики српски кнез и цар Лазар учинио за манастир. Пресвета Богородица нека буде са свима вама“.
На крају, архимандрит Јефрем поклонио је напрсни крст јеромонаху Рафаилу, игуману манастира Подмаине, истичући његов значај у унапређењу монашког живота у Црној Гори.
„Ваше Високопреосвештенство, дозволите нам — донели смо и један напрсни крст са појасом Пресвете Богородице, да га дарујемо оцу Рафаилу, јер ми волимо и поштујемо оца Рафаила зато што у великој мери доприноси да се монашка обитељ уздигне у Црној Гори. Његова Светост, Патријарх српски, дирнуо ме је када је говорио о Светом Јустину Ћелијском. Када се види здравље једне епархије и народа? Када има монаштва. То је говорио и Свети Јустин, савременик и исповедник, који се моли за све монахе”, закључио је игуман ватопедски Јефрем.
Напрсни крст игуману манастира Подмаине, оцу Рафаилу, уручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и одликовао звањем архимандрита.
На предлог Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, напрсним крстом Његова светост Патријарх српски одликовао је и протојереја Игор Балабан, секретара Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске.
По одслуженој светој служби Божјој сабрање је у радости настављено у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, где је архимандрит Јефрем одржао духовно предавање.
У светој Литургији учешће је узео велики број верника, међу којима су били и председник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић, министар без портфеља у Влади Републике Србије г. Ненад Поповић и амбасадор Републике Србије у Црној Гори г. Небојша Родић.
