У петак, 13/26. јуна 2026. године, на дан спомена светих новомученика житомислићких и свештеномученика Владимира Чејовића, у свештеној Светоуспенској обитељи манастира Дајбабе изнад Подгорице, служена је света Литургија на којој је началствовао високопреподобни архимандрит Сергије (Рекић), игуман острошке обитељи, уз саслужење многобројног свештенства и молитвено учешће сабраног народа Божјег.
Повод за ово торжествено сабрање била је прослава имендана високопреподобног протосинђела др Владимира (Палибрка), који је на монашењу добио име по светом свештеномученику Владимиру Чејовићу, који се прославља заједно са светим новомученицима житомислићким.
После заамвоне молитве освештани су славски приноси које је у славу Божју, а у част свог небеског покровитеља принео протосинђел Владимир.
После литургијског отпуста, сабране је речима надахнуте беседе поучио високопречасни протопрезвитер-ставрофор Слободан Бобан Јокић, архијерејски намесник никшићки, који је, између осталог, рекао: „Кад подигнете очи, тражите оног другог да се сретнете са њим. Живимо у времену отуђености, живимо у времену грубости, живимо у времену себичности, живимо у времену када заборављамо да не можемо живети једни без других“. Отац Слободан је позивао сабране да се држе заједнице, да пребивају у љубави и тако сведоче лепоту наше вере која је незамислива без заједнице са другим човеком. Према речима архијерејског намесника никшићког, наша вера је танана и чиста, а из те тананости може произаћи само оно што је чисто и лепо.
* * *
Протођакон Владимир Чејовић, прешао је половином 1940. године са својом породицом, из Митрополије црногорско-приморске у Епархију захумско-херцеговачку и постављен је за секретара Црквеног суда у Мостару. Када су усташе упале у манастир Житомислић, он се затекао у манастиру. Усташе су хтеле да га пусте, али он је рекао: „Ја хоћу да идем са својом браћом“. Убијен је са монасима близу манастира, бачен у јаму и засут камењем. Његов исповеднички чин пожртвовања са братијом манастира Житомислић, овенчао га је небеском славом и прибројан је лику светих свештеномученика Цркве Христове. Са својим витешким страдањем показао се као истински сведок светих предака, непоколебљиво исповедивши Христову веру.
Намесник Светоуспонеског манастира Дајбабе, протосинђел др Владимир (Палибрк), пострижник манастира Житомислић и некадашњи острошки сабрат, кандидат богословља Санктпетербуршске духовне академије и стални сарадник портала „Кинонија“, на монашењу је добио име по свештеномученику Владимиру Чејовићу.
Приредила редакција портала „Ризница“
