Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је најсвечаније дочекан 28. јула 2026. године у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. У том историјском тренутку предстојатељ Српске Православне Цркве је поручио:
Свештеници и браћо, часни оци, браћо и сестре, децо Светога Саве и баштиници завета Светолазаревског, децо Светог Петра Цетињског и духовни потомци Светог Василија Острошког и свих светих чије се молитве узносе небу, пред престо Божји, пред лице Божје, и чији је духовни зној натопио ову свету земљу,
Уистину је велики благослов Божји за свакога ко дође у ову свету земљу, а нарочито за нас које је Бог одредио да будемо служитељи Његовог олтара. Заиста, овде никада не долазим као странац, па чак ни као гост, него као истински најближи, као брат, као један од вас, као пастир и духовни отац стада чији је корен засадио Свети Сава кроз векове све до наших дана, до блаженопочившег митрополита Амфилохија и, ево, до његовог савременог пастира Цркве Христове.
Долазим као један од вас. Долазим не да бих искључиво и пре свега држао слово и подучавао друге, него да умножим вашу веру, да гледајући у ваша лица кроз вас видим Свету Цркву Христову и да видим све оне који су молитвом прожимали ову свету земљу и да, изнад свега и пре свега, видим Цркву, живу Цркву Христову и само присуство Божје.
Зато долазим да се заједно са вашим архијерејима, са свештенством, монаштвом, са вама, браћо и сестре, молимо Богу и да служимо свету Литургију. Јер ту, на том месту, на светој Литургији ми показујемо и потврђујемо да превазилазимо сваку врсту подела, сваку границу и дату биолошку, али и ону која је створена нашом погрешном вољом и нашим погрешним изборима. Ту на светој Литургији ми смо удови истог Тела, ми смо чланови исте Цркве. Ту, једноверно и причешћујући се Телом и Крвљу Христовом постајемо једно са Њим и међусобно једно. Ту више није важно ко је Грк, ко је Јеврејин, ко је богат, ко је сиромашан, ко је образован или нема образовање, ко има неку позицију у друштву или политичку у држави, а ко нема, и ко је такозвани обичан грађанин.
Ту, на светој Литургији, једина мера и једини критеријум јесте вера коју носимо у срцу, јесте истина да смо крштени у име Свете Тројице – у име Оца и Сина и Светога Духа. Наравно, ту је мера и мерило колико смо свој дар умножили, колико смо оно што смо добили од Господа увећали и колико Му као уздарје Њему враћамо, имајући љубав према Њему, а ту љубав потврђујући према ближњему. Притом, сваки човек створен по слици и прилици Божјој створен је да буде наш ближњи, тј. да ли је ближњи или није, зависи од нас, од наше љубави према њему, а не толико од тога како се он односи према нама и шта он нама чини.
Дакле, на светој Литургији је присутна Господ. Она је откривење и присуство Царства Божјег међу нама. У светој Литургији овај свет добија свој смисао. Његова лепота добија вечну лепоту. Без свете Литургије све је празно и све је пролазно. Отуда, браћо и сестре, ми који смо православни хришћани имамо највећи могући дар, имамо могућност да препознамо ту тајну, имамо могућност да учествујемо у тој тајни. Зато имамо и неупоредиво већу одговорност од свих оних који су те тајне лишени, па и од оних који су сами себе одстранили од те тајне и лишили дарова те тајне.
Зато долазим да служим свету Литургију, да се молим Богу заједно са вама и да сви благодаћу Божјом прожмемо и продремо у тај дар који нам Он дарује, да се молим заједно са вама за мир у читавом свету, за мир међу свим народима, за мир нашег народа са другим народима, за мир унутар нашег народа, за јединство, за слогу, за међусобно разумевање, за поимање истине да смо потребни једни другима и да не можемо једни без других.
Наравно, да се молим Богу заједно са вама да вам Бог подари здравље, вашим породицама здравље и слогу, вашој деци сваки напредак у врлини и у добру, и да, како сада тако и увек, славимо са свима светима Спаситеља и Господа нашега Исуса Христа, Сина Божјег, са Оцем Његовим и Духом Светим сада и увек и у векове векова. Амин.
Поздравно слово Патријарху Порфирију упутио је Митрополит Методије истакавши да верни народ у његовом доласку препознаје самога Христа и наследника Светог Саве. ,,Данас је ова наша мученичка српска груда и овај свети храм постао опипљиво парче небеског Јерусалима јер у Вашем лицу, примамо самога Христа Господа и наследника трона Светога Саве. Ваш долазак у Епархију будимљанско-никшићку јесте пројава пуне светосавске саборности“ истакао је Митрополит Методије. Пожелео је да светосавско сабрање отклони сваку људску разједињеност, поздравивши Патријарха речима: „Благословен који долази у име Господње.“
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је стигао у поподневним часовима 28. јула 2026. године у Подгорицу. Патријарха српског и његову свештену пратњу на подгоричком аеродрому су дочекали високопреосвећена господа митрополити црногорско-приморски Јоаникије и будимљанско-никшићки Методије.
Патријарх српски г. Порфирије се затим упутио у Никшић, где је свечано дочекан у Саборном храму Светог Василија Острошког.
Предстојатељ Српске Православне Цркве ће началствовати дводневном прославом 150. годишњице Битке на Вучјем долу. Тим историјским поводом, благодарни потомци организују 28. јула 2026. године у част славних јуначких предака свечану академију на платоу испред Саборног храма Светог Василија Острошког са почетком у 20 часова.
Сутрадан, 29. јула 2026. године, на празник Светог Атиногена, светом Литургијом у храму посвећеном том свештеномученику и великом угоднику Божјем на Вучјем долу началствоваће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење више архијереја са почетком у 9 часова.
Победа на Вучјем долу у историји српског народа остала је записана златним словима као један од најсветлијих примера заједништва и оданости, чојства и јунаштва, храбрости и истрајности у борби за слободу.
Извор: Инфо-служба СПЦ
Видео: Храм телевизија