Јуна 1986. упокојио се Димитрије Богдановић. Четрдест година је прошло од одласка човјека који је своје дарове ставио у службу проучавања (и) насљеђа Светог Саве Српског, чију 850. годишњицу од рођења треба прославити (и) позивањем на проучавање великог дјела Димитрија Богдановића. Те 1986. године Издавачка кућа Просвета и Српска књижевна задруга у чувеној едицији Стара српска књижевност у 24 књиге објављују Сабране списе Светог Саве Српског. У савремени српски језик Савине списе су одјенули протојереј-ставрофор Лазар Мирковић и академик Димитрије Богдановић. У уређивачком одбору су били Димитрије Богдановић, Милорад Павић, Милорад Ђурић и Милисав Савић. Први у овом низу се упокојио прије изласка дјела из штампе, а последњи је, дакле, још увијек са нама. И не само да је са нама, него је прије неколико седмица објавио нову књигу знаковитог наслова Читајући Хомера, последњи пут. Имена која смо навели нешто казују о стању (тадашњег) културног модела који је неупитним ауторитетима повјерио старање о приређивању ових списа. Или их је упркос себи изабрао… У спомен 850. година од доласка к нама нашег Саве и четрдесет година од упокојења Димитрија Богдановића у овом броју нашег часописа доносимо изводе из Богдановићевог предговора Сабраним списима Светог Саве Српског.
Наш Митрополит Фотије нам је почетком ове године упутио посланицу о празнику Светог Саве Српског, која се прочитала широм Епископије зворничко-тузланске на мјесту литургијске бесједе. Пракса писања посланица о великим празницима од стране Епископâ Цркве је не тако давно била честа појава, а упознавање са личношћу и дјелом Светог Саве никада не може бити окончано, као и хођење његовом стопама.
Дјелимичан увид у стваралаштво руских историчара Цркве, њене историје и њеног богословља нам казује да су се – поред великог знања о повијести и богословљу – одликовали и изузетним књижевним даром. Историграфска дјела Василија Болотова, Антоана Карташова, Николаја Афанасјева, Георгија Флоровског, Јована Мајендорфа и Александра Шмемана су написана префињеним стилом. Човјек који припада првом реду руских богослова јесте и Анатолије Спаски. Ове године се навршава 110 година од упокојења овог знаменитог историчара и богослова, тако да смо сматрали прикладним да на страницама нашег часописа донесемо један илустративан извод из класичног дјела Анатолија Спаског Историја догматских кретања у епохи Васељенских сабора.
Када смо код годишњица, Мухарем Баздуљ ће ускоро оставити половину стољећа иза себе. С обзиром на величину и значај опуса једног од најутицајнијих књижевника послијератне Босне и Херцеговине, чини се да деценије његовог стваралаштва трају много дуже. Ако се зна да је писање превасходни извор Мухаремових прихода, чињеница да је – на само један упит (и једно подсјећање) без икакве надокнаде – написао прилог за наш часопис, свједочи да епохалан дар ријечи није једини дар који овај човјек има.
Протођакон Лазар Илић и Зорана Вуковић, катихета и иконописац, доносе своје језгровите прилоге који нам јесу од користи у свијету који је заборавио да тихује и који не престаје да се брине за све осим за једино потребно.
Иако – попут пјесника – често осјећамо да нису довољне ријечи, само обичне ријечи да нас врате у живот, не можемо без ријечи. С тога, ријечи овог броја нашег часописа предајемо у руке читатеља надајући се да оне неће остати без дјела којима се осваја Царство.
Часопис је доступан у парохијским храмовима широм Епархије зворничко-тузланске.
Претходне бројеве у ПДФ-у можете пронаћи ОВДЈЕ
Извор: Епархија зворничко-тузланска