У ексклузивном интервјуу архиепископ Јован из Аутокефалне Православне Цркве Албаније дубоко размишља о духовним и друштвеним изазовима са којима се суочава Албанија и шири Балкан.
Он одаје почаст наслеђу два велика хришћанска вође, архиепископа Анастасија и папе Фрање, признајући њихов дубок утицај на веру и заједницу.
Обраћајући се растућој духовној глади међу младима, он наглашава улогу Цркве у неговању више сврхе усред модерних борби. Архиепископ Јован, такође, позива на јединство у различитости унутар Албанске Цркве и на Балкану, позивајући на помирење и сарадњу како би се превазишле историјске поделе и неговао мир.
Од наслеђа свог претходника, архиепископа Анастасија, до тихе снаге оних које назива „златним душама“, његове речи нуде позив на акцију: да се поврати радост, достојанство и јединство у разбијеном добу.
Одлазак архиепископа Анастасија био је велики губитак за Православну цркву у Албанији
У свом размишљању о духовном стању албанског друштва, архиепископ Јован препознаје растућу жељу за унутрашњом трансформацијом међу младима. „Многи млади верници траже духовно вођство како би се снашли у свету пуном изазова“, каже он, напомињући да „нису задовољни само побољшањем свог материјалног живота, већ траже и духовну димензију“.
Он одаје почаст недавној смрти две важне хришћанске личности, називајући је дубоким губитком: „Одлазак архиепископа Анастасија био је велики губитак за Православну цркву у Албанији… његова улога у обнови Цркве била је неупоредива“. Слично томе, „смрт папе Фрање био је велики губитак за католичку заједницу… Он је у великој мери допринео бризи о сиромашнима, међуверском дијалогу и хармонији међу верским заједницама у Албанији“.
Ипак, архиепископ верује да њихово наслеђе остаје активно: „Велики људи нас заправо не напуштају. Њихов пример нам и даље помаже да се духовно усавршавамо“.
У сржи његове поруке је теолошка антропологија: „Човек је психосоматско биће… духовни очај може довести до физичке болести, а физичка патња може донети духовни очај.“ Додаје: „Многе духовне промене се дешавају тихо, у души сваке особе, али су неопходне за пун живот.“
На крају крајева, он нуди наду: „Човек је такође трансцендентално биће… он није само вегетативно биће које покушава да преживи, већ свесно биће са вишом сврхом. Видети толико младих људи у овој духовној потрази даје ми разлог за наду.“
Не једнообразност, већ јединство: Очување идентитета у подељеном свету
Архиепископ Јован размишља о свом јединственом путовању испреплетеном са „живим мозаиком Цркве“, водећи Аутокефалну Цркву која је „део богате и симфонијске хармоније“ где „мноштво не ремети већ обогаћује целину“.
У подељеном свету, он пита да ли улазимо у „нову еру… на путовању вере и у нашој Аутокефалној Цркви“. Он наглашава јединственост Албаније и различите животе њених људи: „људи нису исти… свака особа је створена са својом јединственошћу.“
Циљ Цркве „није једнообразност већ јединство“, упозоравајући на данашњи „ризик од духовне једнообразности“ која „уништава различите културе“ и узрокује „губитак људског идентитета“. Закључује да „свака особа мора сачувати свој идентитет… Јединство, а не једнообразност, је оно што уједињује човечанство“.
Архиепископ Јован позива на балканско јединство усред историјских подела
Архиепископ Јован Пелуши признаје проблематичну прошлост Балкана, рекавши да се „вековно непријатељство не може лако превазићи“ и да су „егоизам и екстремни национализам створили велике тензије“. Па ипак, инсистира он, „сада је време да сви балкански народи сарађују“. Прихватање прошлих грешака може убрзати помирење, што би „користило целом региону“.
Упозорава да поделе остављају Балкан „малим, сиромашним и без великог развоја“ и позива лидере да раде на „сарадњи и миру“. Упозорава на изолацију, називајући је „великим ризиком у све више међусобно повезаном свету“. Завршава са надом да ће „Бог благословити и просветлити“ регион ка миру и напретку.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com