На Васкрсној Литургији у цркви Часног Крста, у Дамаску, Сирија, 15. децембра 2024. године, Његово Блаженство Патријарх антиохијски и целог Истока г. Јован је изговорио проповед коју доносимо у целости.
„Будите храбри, стојте у вери, храбри, јаки, нека све буде с вама у љубави“ (1. Кор. 16, 13-14). Овим речима почињем и њима се обраћам нашој драгој деци у овој вољеној отаџбини. Пружам вам руку у овим осетљивим временима, да заједно положимо наду у Свемогућег Створитеља, Оца светлости и Бога сваке утехе, да избрише сваки немир из наших срца, да их овенча својом светом надом, а да нас оснажи да тражимо боље сутра.
На прагу смо нове фазе, видимо зору завичаја који сви волимо и ценимо. Стојимо на ивици обнове, коју желимо да озаримо надом и овенчамо светлошћу. Овде у Дамаску, из Праве улице, из Ал-Мариамије, суседа џамије Омајада, објављујемо свету: као хришћани, ми смо са тла Сирије и са кедра Либана, са величанства планине Касијун, од ширине Хомса, од баштине Алепа, од млинова Хаме и од бистрих извора Идлиба, од мора Латакије и од Еуфрата Деир ез-Зор. Нисмо гости на овој земљи, нити смо дошли ни данас ни јуче. Ми смо од древних корена Сирије, старих колико и јасмин из Дамаска. Ми смо из Апостолске Антиохије, из ове земље која је оплеменила свет именом Исуса Христа.
Ово објављујемо и урезујемо као завет, говорећи нашој деци, нашој браћи, нашим пријатељима у отаџбини и пред нашим Створитељем, који је желео да постојимо на овој земљи заједно са другима, са својом браћом муслиманима, са којима тражимо милост Господара светова, Владара неба и земље. Ово сам већ рекао, а сада ћу поновити: „Браћо моја муслимани, између ‘ми’ и ‘ви’, ‘и’ је изгубљено, остављајући само ‘ми’ и ‘ви’.“ Заједно носимо заједничку историју са свим њеним успонима и падови, и наша судбина је иста.
У Сирији живимо у домовини националног партнерства, партнерства које је одувек било и, ако Бог да, остаће уједињено – уједињено својим тлом и, пре свега, јединством срца свог народа, свих спектра. Ми смо као хришћани од почетка пружали своју руку, а данас је пружамо свим саставним деловима овог народа. Ми смо синови Сирије – сан за којим жуди сваки Сиријац.
Сирија коју замишљамо је:
– Сирија: Грађанска држава: Држава у којој су сви једнаки у правима и дужностима, укључујући очување закона о личном статусу за сваку заједницу.
– Сирија: Држава грађана: Не тражимо наше држављанство као услугу ни од кога. Ми смо саставни део овог националног ткива, које превазилази логику већине и мањине, ослањајући се на логику улоге и мисије.
– Сирија: Држава коегзистенције и грађанског мира: Пружамо руку свима и позивамо све да очувају грађански мир и национално партнерство.
Овим речима и мислима, молим се за Божију заштиту над Сиријом и за инспирацију њеним лидерима да мудро воде за добро овог народа. Амин.
Са грчког превела редакција портала „Ризница“
Извор: Antiochpatriarchate.org
