На отварању Прве међународне научне конференције „Албанија у византијском периоду“, одржане у Тирани 5. и 6. децембра 2025. године, архиепископ Албаније Јован је одржао поздравни говор истичући историјски и културни значај догађаја.
Обраћајући се научницима, академицима и међународним гостима, архиепископ је почео изражавајући дубоку захвалност за иницијативу: „Са дубоком духовном радошћу поздрављам овај угледни научни подухват, који организују Академија наука Албаније, Аутокефална православна црква Албаније, Универзитет у Тирани, Национални архив и Албанско удружење за византијске студије.“
Нагласио је да конференција означава важну прекретницу: „Ова Прва међународна научна конференција представља значајан корак у проучавању нашег заједничког наслеђа.“
Окрећући се теми „Албанија у византијском периоду“, архиепископ Јован је истакао њен значај: „Изабрана тема је од изузетног значаја, јер ће презентације на овој конференцији понудити изузетан извор информација о историји и култури наше земље током историјског периода који није широко познат.“
Он је напоменуо да пажљиво проучавање и промоција албанског византијског наслеђа јача национални идентитет и историјско памћење: „Промовисање нашег богатог наслеђа такође помаже у очувању нашег идентитета, нашег сведочанства о присуству цивилизације и културе на овој земљи и нашег историјског памћења.“
У свом обраћању, архиепископ је истакао дубље значење византијског наслеђа за Албанију и шири регион: „Византија није била само политичко царство – то је била читава цивилизација која је обликовала духовни, културни и уметнички идентитет балканских народа.“
Нагласио је да је ово наслеђе дубоко утицало на формирање албанског друштва: „Ово вековно наслеђе оставило је неизбрисив траг на психо-културно формирање нашег народа. Без разумевања психолошког и културног стања једне нације, тешко је у потпуности разумети њене историјске догађаје.“
Архиепископ је подсетио публику да албански преци нису били пасивни примаоци византијске културе: „Наши преци нису били само пасивни примаоци већ активни доприносиоци. Довољно је поменути Јована Кукузелиса, сина из Драча, који је постао велики реформатор византијске музике и част целој Цркви.“
Размишљајући о улози Цркве кроз историју, архиепископ Јован је рекао: „Црква на албанским земљама је историјски била мост између Истока и Запада, између прошлости и садашњости, и између вере и културе.“
Истакао је духовни континуитет сачуван у рукописима, фрескама и монашком животу: „Наши древни кодекси, наше византијске фреске, наши хиљадугодишњи манастири — све то сведочи о непрекинутом духовном континуитету који превазилази политичке промене.“
Надбискуп је понудио преглед рада Цркве од краја комунистичког периода: „Данас, након деценија изолације и прогона, Аутокефална Православна Црква Албаније наставља ову историјску мисију. Више од 150 цркава и манастира је обновљено, византијска музичка традиција се оживљава, а млађа генерација поново открива духовна блага својих предака.“
Као пример навео је познати хор Цркве: „Наш хор ‘Свети Јован Кукузелис’ симболизује ову живу везу са традицијом.“
Архиепископ Јован је нагласио природно партнерство између научних истраживања и Цркве: „Сарадња између науке и Цркве није нова – од времена Отаца, вера и разум су ишли раме уз раме.“
Потврдио је посвећеност Цркве подржавању академских истраживања: „Наша Црква остаје спремна да допринесе својим архивама, рукописима и стручношћу проучавању овог кључног историјског периода.“
Закључио је своје обраћање надом у дугорочни утицај конференције: „Надамо се да ће радови ове конференције бацити ново светло на нашу заједничку историју и инспирисати будуће генерације.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com