Клиника Православне цркве Албаније у Тирани један је од најсавременијих центара за дијагностику и лечење у овој суседној земљи. Недавно је, у присуству архиепископа Јована, хирург Спирос Прифти преузео дужност њеног новог директора.
Једна од првих иницијатива коју је покренуо архиепископ албански Анастасије, одмах по преузимању вођства над Аутокефалном православном црквом Албаније, била је изградња инфраструктуре за здравствену заштиту Албанаца – како православних, тако и оних који то нису – чиме је отворио своја врата, као и врата своје душе, Христу и ближњима.
Анастасије је 1994. године у Тирани основао прву православну клинику „Свети Лука”, која је 1999. године прерасла у врхунски опремљен Православни дијагностички центар „Евангелизмос”.
Од тада је тамо прегледано више од милион и по људи, без обзира на веру или националност, а број пацијената на месечном нивоу сада износи приближно 6.000.
Говорећи приликом увођења новог директора у дужност, архиепископ албански Јован је, између осталог, истакао: „Човек је психосоматско биће, што значи да поседује и тело и душу, а брига само о једној страни нарушава целовитост личности. Добри свештеници и добри лекари посматрају човека као целину. Због тога је лекарски позив, баш као и свештенички, истински позив.” Додао је: „Међу највољенијим светитељима у Цркви су Свети бесребреници. Ко су били бесребреници? Ми их непрестано прослављамо. То су били лекари који су радили без накнаде. Једноставно су служили болеснима. Ми не тражимо то – рад без плате; човек мора и да живи. Али оно што често не желимо јесте грамзивост, јер јој нема краја. Несумњиво ће постојати потребе, као и код сваког човека у свакој области. И лекар има потребе, а сваки рад се плаћа. Лекарски посао је тежак, није нимало лак, и увек ценим њихову посвећеност. Међутим, ако сви делимо исти дух и настојимо да помогнемо клиници да се још више развије – јер она поседује потенцијал, опрему и машинерију, као и веома добре и посвећене лекаре – постоје велике шансе да ће она напредовати.”
Такође је напоменуо: „Увек треба имати на уму да, као на броду – ако брод потоне, сви ћемо се утопити. Исто важи и за Цркву, за клинику и за било коју врсту организације: сви морамо радити као тим. Не могу сви бити тренери, нити сви могу бити капетани, али су сви део тима који даје свој допринос. То је ланац: ако је само једна карика слаба, читав ланац постаје неупотребљив.”
Са енглеског превела редкција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com