У понедељак увече на Богословској школи Светог Крста (HCHC) Хеленског колеџа, Архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније Јован одржао је главни говор отварајући тродневну међународну конференцију „Анастасије: Архиепископ, Теолог, Мисионар“, поводом прве годишњице упокојења свог претходника.
Конференцију, коју заједнички организују Екуменски институт Хафингтон и Мисијски институт HCHC-а, настављају до 4. марта сесијама о теолошком знању архиепископа Анастасија, његовом мисионарском раду у Африци и Албанији и његовој улози у глобалном међурелигијском дијалогу.
Модератори уводне сесије, суорганизатори о. Џон Хрисавгис и о. Лука Веронис понудили су размишљања о својим личним интеракцијама и менторству архиепископа Анастасија.
„Веома мало верских личности у модерном добу се толико уздиже изнад групе да буквално постану легенде интегритета и оријентири вере“, рекао је о. Џон. „Архиепископ Анастасије је несумњиво једна таква фигура, јерарх који и даље представља понос за православне хришћане свуда и као референтна тачка која дефинише стандард по коме треба мерити свештенство, теологе и вернике.“
Архиепископ Елпидофор из Америке одржао је поздравни говор, размишљајући о томе како би присутни могли да пренесу пример архиепископа Анастасија у садашњост. „У свету где су поларизација и повлачење из приближавања наизглед уобичајени, благ, стрпљив и скроман начин архиепископа Анастасија је сада потребнији него икад“, рекао је Његово Преосвештенство.
Главни говор архиепископа Јована био је врхунац вечери. Његово Блаженство је почео размишљајући о доласку архиепископа Анастасија у Албанију 1991. године, где је затекао „земљу где је Црква била потпуно уништена“, атеистички режим је уништио или учинио нефункционалним 1600 цркава, капела и манастира, а остало је само 22 свештеника.
Из ове пустоши, Анастасије је донео обнову – обновио је или подигао преко 400 зграда и формирао 145 нових свештеника. „Назвао бих га човеком васкрсења“, рекао је архиепископ Јован. „Не само васкрсење зидова цркава, већ васкрсење душа из таме.“
Сам Анастасије је прецизно разумео ову разлику, рекао је архиепископ Јован, учећи да „највећа штета атеизма није била само уништење зидова, већ уништење савести, вере, односа између човека и Бога.“
„Зидови се могу обновити, али душе захтевају много дубљи, стрпљивији и љубавнији рад“, рекао је архиепископ Јован. „Разумео је да људима нису потребне само цркве у које ће ући, већ неко ко ће говорити њиховим срцима, научити их да се поново моле и показати им да је Бог жив и присутан. И то је управо оно што је он учинио.“
Архиепископ Јован се присетио неколико најважнијих учења архиепископа Анастасија: „Богослужење се не завршава у црквеној згради, већ се наставља као служба у свету;“ „Љубав не познаје границе;“ и „Вера није статично поседовање, већ динамично ходочашће ка Богу.“ Ова учења, рекао је архиепископ Јован, била су неодвојива од живота који је архиепископ Анастасије живео.
„Ово нису били само слогани. Они су били његов живот“, рекао је архиепископ Јован. „Проповедао је оно што је живео и живео је оно што је проповедао.“
Архиепископ Јован је осврнуо се на то да је целокупна служба архиепископа Анастасија проистекла из једног извора: његове „ватрене“ љубави према Богу. „Љубав према Богу и служба стаду су неодвојиве“, рекао је архиепископ Јован. „Читав његов живот био је ђаконија, непрекидна служба Христу и свакој особи коју је срео.“
Још једна фраза коју је архиепископ Анастасије скоро стално понављао, рекао је архиепископ Јован, била је „Бог нас неће напустити.“
„Ова вера није била наивност“, рекао је архиепископ Јован. „То је било дубоко уверење човека који је искусио Бога у сваком тренутку свог живота.“
Конференција „Анастасије: архиепископ, теолог, мисионар“ наставља се до 4. марта сесијама о Анастасијевој теолошкој науци, његовом мисионарском раду у Африци и Албанији и његовој улози у глобалном међурелигијском дијалогу.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com