Свети Синод Јерархије Грчке Цркве, под председавањем Архиепископа Атинског и целе Грчке Јеронима, сазвао се у понедељак, 2. јуна 2025. године, на свечаној седници поводом 1700. годишњице сазивања Првог Васељенског Сабора у Никеји.
Дан је почео Архијерејском Божанском Литургијом у Католикону манастира Петраки, коју је служио Митрополит Мантинеје и Кинурије Епифаније. У 9:00 часова, званично отварање Синода одржано је у Великој сали за седнице Светог Синода. Након читања прозивке присутних архијереја, потврђен је кворум.
Синодални одбор за штампу је потом именован, у чијем су саставу били митрополити Јеротеј из Навпакта и Светог Власија, Пантелејмон из Мароније и Комотиније и Тимотеј из Тесалиоте и Фанариоферсале.
У свом уводном говору, архиепископ Јероним је истакао да су од апостолског доба теолошко и доктринарно јединство Цркве – као и уређено управљање црквеним животом – остали централни циљеви. Ови циљеви су постали посебно хитни у четвртом веку, након завршетка прогона од стране Римског царства и признања Цркве као „толерисане религије“. У овом историјском контексту, сазван је значајан Никејски сабор 325. године нове ере, који је послужио као темељни догађај за доктринарно учење и канонски поредак.
Архиепископ је нагласио централно теолошко достигнуће Сабора: потврду једнобитности три Личности Свете Тројице. Ова доктрина, приметио је, остаје веома релевантна и данас као одговор на историјске и модерне јереси под утицајем аријанства – попут оних које пропагирају мормони, Јеховини сведоци, атеисти – и на хетеродоксне теолошке приступе са Запада који покушавају да утичу на православну теологију и поремете њен тројични интегритет.
Даље је нагласио да су одлуке Сабора ишле даље од доктрине и укључиле значајне канонске доприносе, посебно успостављање Пасхалног канона, који остаје витални елемент литургијског календара Цркве.
Закључујући своје обраћање, архиепископ Јероним је изјавио: „1700. годишњица подсећа нас на безвременску борбу Православља против изобличења, неспоразума и одступања. Сабор стоји као главни црквени бастион против јереси. У временима кризе, релативизма и културних превирања, ‘вера Никејска’ осигурава нашу веру као заједничко искуство и исповест, штитећи Цркву од хирова индивидуализма и пролазних идеолошких трендова. ‘Вера Никејска’ није реликт прошлости, већ модел за садашњост и будућност.“
Митрополит Каристијски и Скироски Серафим, који је служио као потпредседник Јерархије, понудио је одговор у име окупљених епископа.
Сесија је настављена главним излагањем митрополита Месинског Хризостома под називом: „Пријем теологије и рада Првог Васељенског сабора у оквиру традиције Православне Цркве.“
У свом обраћању, митрополит Хризостом је нагласио да обележавање 1700. годишњице Сабора ставља у први план важност синодалности у животу Цркве. Напоменуо је да Православна Црква има и одговорност и прилику да понуди теолошки и еклисиолошки увид другим хришћанским конфесијама у вези са значењем и сврхом синодалности, посебно у решавању савремених антрополошких изазова.
„Први Васељенски Сабор мора увек остати наша референтна тачка – не само у прослави, већ као живи црквени модел. Само тада можемо у потпуности потврдити његов значај и неопходност у пракси“, закључио је.
Архиепископ Јероним и чланови Синода изразили су захвалност митрополиту Хризостому на његовом промишљеном и свеобухватном обраћању, чиме је комеморативна седница окончана.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com