Током догађаја који је организовала Фондација Свете Катарине, посвећеног историјском манастиру и раду фотографкиње и ауторке Лизи Маноле, Архиепископ Симеон из Светог манастира Свете Катарине на Синајској гори изразио је захвалност Грчкој и Египту, које је описао као две домовине Синајског братства.
Обраћајући се представницима хришћанских цркава и заједница, члановима дипломатског кора и званичницима из Египта, Грчке, Свете столице и Малте, као и званичницима Уједињених нација, Архиепископ Симеон је нагласио да њихово присуство поштује Синајску планину. Такође је захвалио Мајклу Ригасу, подсекретару Сједињених Држава за управљање и ресурсе, на присуству и на његовом „континуираном интересовању“ за манастир Свете Катарине.
У свом говору, Архиепископ Симеон је нагласио јаке везе манастира са Грчком и Египтом. „Пре свега, ми синајски монаси топло захваљујемо нашим двема домовинама: Грчкој, која нас је родила; и Египту, који нас је угостио“, рекао је.
Осврћући се на Арапску Републику Египат и њеног „побожног председника“, Сисија, нагласио је да „смо сигурни да улажу све могуће напоре како би осигурали да планина Синај може да настави своје вечно путовање без прекида“.
Завршавајући своје обраћање, архиепископ Симеон је одао почаст доприносу госпође Маноле и понудио свој благослов присутнима, рекавши: „Нека благодат Божја, који се открио на гори Синај, буде са свима нама.“ Догађај је такође истакао рад Фондације Свете Катарине и њених присталица. Архиепископ Симеон је захвалио председнику Фондације, Димитриосу Дондосу, као и њеним америчким сарадницима и члановима управног одбора, на њиховој непоколебљивој посвећености очувању и подржавању манастира Свете Катарине током многих година. Напоменуо је да је сам скуп био доказ ове посвећености.
Улога Фондације у очувању манастира представљена је као конкретна и суштинска. Према речима организатора, Фондација је основана пре 30 година након апела тадашњег принца од Велса, сада краља Чарлса III, након његовог ходочашћа у Свету Катарину 1995. године.
У последњим деценијама, Фондација је подржала велике пројекте конзервације и очувања, укључујући заштиту рукописа, инсталацију система заштите од пожара, иницијативе за дигитализацију и заштиту манастирске колекције. Како је наглашено током догађаја, мисија Фондације протеже се даље од очувања хришћанског наслеђа на заштиту „заједничког културног и верског наслеђа човечанства“. Организатори су такође истакли значај манастира, описујући Свету Катарину као једно од најзначајнијих и најсветијих историјских места на свету и најстарији континуирано активни хришћански манастир.
Посебно је поменута Лизи Манола, а архиепископ Симеон ју је описао као једног од „амбасадора Синајске горе“. Организатори су представили њен фотографски албум, резултат дугогодишњег рада у манастиру Свете Катарине, као „ретки увид у свет који је обично скривен од погледа“.
Када је упитана о свом приступу, гђа Манола је објаснила да фотографисање манастира захтева стрпљење, дискрецију и поверење. У овом окружењу, напоменула је, дозвола се схвата као „благослов“, што је „нешто више од једноставне дозволе“ и представља „облик поверења“. Без овог благослова, рекла је, никада не би могла да забележи „дубоку духовност“ места онако како га је доживела. Гђа Манола је такође описала како се њен однос са манастиром постепено развијао. „Приступ се даје једном, али на Синају се мора изнова и изнова заслужити“, рекла је, објашњавајући да се оно што је у почетку почело као дистанца постепено трансформисало у „узајамно препознавање“.
Сећала се разговора са старешинама уз кафу или чај, вођених обилазака најскривенијих простора манастира и дозвољеног да буде сведок пракси као што су припрема просфорног хлеба, прављење тамјана, процесије и целоноћна бдења.
Истовремено, приметила је да је било тренутака када је свесно спуштала камеру јер је „невидљиво присутније од видљивог“.
Догађају су присуствовали стална представница Грчке при Уједињеним нацијама, амбасадорка Аглаја Балта и конзул Петрос Доризас.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com