ПИШЕ: Митрополит шведски Клеопа
Божанска Литургија је „срце“ живота Цркве и откровење Царства Божјег у свету. У Божанској Литургији, Реч Божја постаје доступна људима, а људи, заузврат, приносе себе Богу кроз хвалу и благодарење. У овој теолошкој стварности, језик није само средство комуникације, већ место оваплоћења и заједништва. Црква увек проповеда Христа „на другим језицима“ (Дела апостолска 2:4). Педесетница је модел, јер је сваки апостол чуо „моћна дела Божја“ на свом језику. Локални дијалекат није само свакодневни идиом; то је посуда кроз коју човек мисли, моли се и доживљава свет.
Када се Божанска Литургија служи на језику који говори срцу верника, онда Реч заиста постаје близу — и устима и срцу. Универзалност Цркве не укида посебност. Христос је постао човек, „у свему сличан нама“, осим у греху. Као што се Оваплоћење догодило на одређеном месту, времену и језику, тако је и Божанска Литургија позвана да прихвати језичку и културолошку јединственост сваке заједнице.
Употреба локалног дијалекта у слављењу Божанске Литургије сведочи да Црква није страно тело, већ заиста „обитава међу људима“. Штавише, дијалекти су носиоци сећања и културе. Када су укључени у богослужење, они не само да „олакшавају разумевање“, већ освећују целокупно културно искуство народа. Тако, локални језик постаје средство божанског знања, а сама традиција се претвара у теолошко сведочанство и живо искуство.
У четири народа која чине Свету Митрополију Шведске и целе Скандинавије, некада је преовладавало веровање да само употреба грчког језика даје достојанство и светост. Међутим, такав поглед открива недостатак разумевања стварности да светост Божанске Литургије произилази из Светога Духа, који делује „увек и свуда“, а не из древности или формалности језика.
Употреба локалног дијалекта не умањује светост; напротив, открива близину Бога, који „говори као пријатељ пријатељу“. Разумевајући потребе наше локалне Цркве и дубоко дирнути готово свакодневним присуством неколико младих људи, углавном староседелаца, и препознајући њихову жељу да разумеју, колико је људски могуће, и службе које се обављају и доктрине православне вере, првобитно смо објавили Божанску Литургију у тројезичном тексту 2017. године, а Акатист у двојезичном тексту 2019. године, као дар нашег вољеног саслужитеља, Његовог Преосвештенства Митрополита Агатангела Фанаријског, и од Издавачке службе „Апостолики Дијаконија Грчке Цркве“.
Такође смо установили служење Божанске литургије у потпуности на шведском језику, једне суботе сваког месеца, почев од суботе, 6. септембра 2025. године, у 10:00 часова, поводом почетка Нове црквене године.
Штавише, већ неколико година организујемо предавања и семинаре за катихумене и недавно крштене, на енглеском и шведском језику. Они ће се поново наставити у четвртак, 18. септембра 2025. године, у 18:00 часова, у објектима катедрале Светог Ђорђа у Стокхолму.
Исти мисионарски напор спроводе наши посвећени свештенство и волонтери у свим нашим парохијама, којима искрено захваљујем од срца на њиховој пожртвованој служби.
На овај начин, и као што је случај сваке недеље, поред грчког, у разним локалним парохијама се користе и шведски, норвешки, дански, исландски и енглески језик.
Дакле, служење Божанске Литургије на локалном дијалекту није само језички избор, већ теолошки чин који показује да Бог говори језиком свог народа, обухвата целокупно људско искуство и освећује га. На тај начин, Црква остаје верна својој мисији, како је заповедио Васкрсли Господ, „да проповеда Јеванђеље свим народима“, на начин који је жив, познат и спасоносан.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com