После вишемесечне битке, Естонска православна црква је коначно успела да се региструје под новим легалним именом у понедељак, 31. марта.
Тако је Естонска православна црква – Московска патријаршија сада званично позната као Естонска православна хришћанска црква (без помена Московске патријаршије), за коју верује да тачније одражава њену потпуну независност у свим административним стварима, јављају из Цркве.
С обзиром на текућу кампању естонске владе за забрану Естонске цркве која је канонски део Московске патријаршије, Црквени савет је у августу изгласао измене свог Устава како би се потпуније „успоставила независност у црквено-административним, црквено-економским, црквено-просветним и црквено-грађанским пословима“. У то време је, такође, одлучено да се законски назив промени у једноставно „Естонска православна црква“.
Међутим, иако су измене направљене у складу са државним захтевима, одељење за регистрацију Окружног суда у Тартуу одбило је да региструје ново име. Тако је Црквени савет у јануару ове године поново променио назив у „Естонска православна хришћанска црква“. Одељење за регистрацију поново је одбило да прихвати ново име, али је Окружни суд у Тартуу прошлог месеца пресудио да је нови наслов у складу са законом и да ни на који начин не доводи у заблуду у погледу сврхе, обима или правног облика активности Цркве.
„Ново име наглашава нашу мисију — да служимо свим становницима Естоније уз одржавање континуитета вековних православних предања у Естонији. Трудимо се да будемо отворени интегрални део естонског друштва“, наглашавају у овој Цркви.
С друге стране, држава наставља кампању против Цркве. Сабор је прошлог месеца у другом читању усвојио пропис којим се забрањују све верске организације повезане са Московском патријаршијом, а вероватно ће касније овог месеца проћи и треће читање, након чега ће ићи председнику на проглашење.
А на заседању 27. марта, Свети синод Естонске православне хришћанске цркве је истакао још један аспект државног ограничења верских слобода.
Према недавно усвојеном амандману на Устав, грађани трећих земаља, укључујући Русију, Белорусију, Украјину и друге, лишени су права гласа на локалним изборима. Проблем је у томе што, према садашњем Закону о црквама и вероисповестима (у питању су измене и допуне овог закона које имају за циљ забрану естонске цркве), лице које нема право гласа на локалним изборима не може да делује као свештенство у Естонији, што би угрозило службу дела свештенства естонске цркве.
„Синод сматра да законом утврђена веза између бирачког права и права на свештеничку службу ствара неоправдана ограничења верских слобода и ефективно уводи забрану човековог избора свештеничке службе, чак и ако би, према свим другим подацима, за то одговарао.
Архијереји изражавају дубоку забринутост да би законске измене које се усвајају „могле довести до озбиљне кризе у верском животу православних верника у Естонији“.
„Сваку парохију чине прави људи, наши парохијани, који би могли остати без духовне бриге и могућности да се моле у својим црквама“, истакао је Његово Преосвештенство епископ тартуски Данило, викар Талинске епархије.
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com