Грчки православни медији изражавају због онога када извештавају о најновијем покушају Цариградске патријаршије да створи поделу унутар Православне цркве, овог пута у Летонији, са освртом на сличне обрасце виђене у Украјини, Литванији и другде.
Према Ромфеи, док је недавна посета патријарха Вартоломеја Летонији од 11. до 13. септембра званично била усмерена на еколошка питања, „дневни ред је јасно упредвиђао црквено-политичка питања“. Извештај напомиње да се патријарх састао са политичким руководством те земље, иако истиче да су се ови састанци догодили „са одлазећом владом, непосредно пре избора за Саеиму (Парламент Летоније)“.
Ромфеа излаже историјски контекст, наводећи да „до данас, Васељенска патријаршија није успела да стекне значајно упориште у Летонији“. Извештај детаљно описује претходне неуспеле покушаје, као што је оснивање такозване „Летонске православне аутономне цркве“ под Васељенском патријаршијом од стране игумана Виктора Контузорова 2019. године, који је полагао право на 10 парохија које су „пропале након његове смрти“.
Извештај наводи нову личност, Давидса Штернса, 45-годишњег ожењеног свештеника са четворо деце, као потенцијално кључну за тренутна дешавања. Према Ромфеи, митрополит летонски Александар „одбио је да рукоположи Давида Штернса, што је навело овог другог да тражи рукоположење од Васељенске патријаршије“. Штернс наводно верује да Летонска православна црква „није довољно осудила“ руски империјализам и сматра да би место Москве у Летонији „требало да замени Васељенска патријаршија“.
Ромфеа извештава да је патријарх Вартоломеј „наводно је летонским властима представио нови план: стављање свештеника под јурисдикцију Васељенске патријаршије у оружаним снагама земље“. Извештај упозорава да ће, ако се то деси, „свештеници Летонске православне цркве (Московске патријаршије) постепено бити искључени – управо као што се догодило у Украјини“. Извештај доводи у питање изјаву патријарха Вартоломеја о обнављању „историјских веза“ са Летонијом, напомињући да је „значајно присуство Васељенске патријаршије у Летонији било ограничено на само четири године“. Ромфеа сугерише да „многи аналитичари виде да Фанар покушава да у Летонији спроведе ‘естонски или литвански модел’“, што подразумева „стварање нове структуре (можда егзархата) уз државну подршку, полагање права на имовину у Риги и њихову евентуалну продају “.
Значајно је да Ромфеа примећује да „митрополит Александар летонски (Московска патријаршија) није учествовао у екуменској молитви у ришкој катедрали“, тумачећи ово одсуство као „јасну поруку да помесна Црква одбацује почетак новог покушаја Васељенске патријаршије да се успостави у Летонији“.
Vima Orthodoxias заузима још драматичнији тон, са насловним упозорењем „Ка новом расколу у православљу: Брзи развој догађаја са Вартоломејем и Црквом Летоније – Прича иза кулиса“. Издање наводи да је Патријархова посета „изазвала превирања у црквеним и дипломатским круговима“.
Према Vima Orthodoxias, „контакти које је имао са државним и политичким руководством земље, али и поруке које је преносио из катедрале и са универзитетских подијума, отварају пут новим дешавањима, која многи већ карактеришу као прелудијум новог раскола у православљу“.
Лист извештава да је летонски председник Едгарс Ринкевичс „похвалио улогу патријарха Вартоломеја у подршци Украјинској цркви и напоменуо да је Летонија одлучила да се непоколебљиво супротстави сваком руском утицају“. Председница Парламента Дајга Мијерина је наводно „појаснила да се Летонска црква није дистанцирала од Руске православне цркве и да је свака сарадња са њом законски забрањена“.
Вима Ортодоксијас цитира Вартоломеја који је став патријарха Кирила окарактерисао као „неприхватљив“ и нагласио да „Црква не може легитимисати рат“. Премијерка Евика Силиња је наводно говорила о „историјском тренутку“ за земљу, захваливши патријарху Вартоломеју „на његоој непоколебљивој подршци Украјини и на поруци јединства коју преноси“. Лист упозорава да „Руска православна црква гледа на овај развој догађаја са великом сумњом“, напомињући да „Летонија следи украјински модел: институционално и правно одвајање од Москве и јачање веза са Фанаром“. Предвиђа се да би Москва „могла снажно реаговати, сматрајући овај потез ‘расколом’ и ‘незаконитим мешањем Фанара’“.
Vima Orthodoxias наглашава геополитички значај Летоније као „чланице ЕУ и НАТО-а, са снажном антиисточном оријентацијом“, сугеришући да подршка политичког руководства Фанару „ јача положај патријарха“ у Источној Европи и ствара преседан за друге балтичке земље и регион.“
Лист закључује: „Питање које се поставља јесте да ли ће овај пут довести до још једног раскола у православљу“, и упозорава да, док Москва „изгледа одлучна да не прихвати никакав потез који поткопава њену духовну доминацију“, Фанар „изгледа спреман да подржи локалне Цркве које желе да се отцепе од Москве, представљајући се као ‘чувар’ јединства. У стварности, међутим, јединство је угрожено.“
Оба листа представљају ове догађаје као део ширег обрасца, при чему Вима Ортодоксијас наводи да се „православље поново налази пред историјском прекретницом, са Фанаром и Москвом на путу сукоба“.
За портал „Ризница“ са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com