Грузијска православна црква ове године прославља 900. годишњицу једног од својих најомиљенијих светих, краља Давида Ктитора Светог Давида IV, који је био пети краљ Краљевине Грузије од 1089. до своје смрти 1125. Сматра се највећим владаром у историји Грузије. Истерао је Турке Селџуке из земље у бици код Дидгорија 1121. г. Био је и значајан ревнитељ за хришћанску културу.
Главни догађаји у његову част проведени су у црквама широм земље током викенда, а свети Давид је прослављан у суботу. Дан раније одржана је академска конференција о животу и делу великог светог.
На његов празник, поред Литургија које су служене у црквама и манастирима Грузијске цркве, освећене су улице које носе име Светог Давида у Мцхети и Тбилисију.
Његова Светост католикос-патријарх Илија одржао је кратку беседу:
„Давид Ктитор је био велики, али ова величина није била само у војним победама и слави, него о томе како је изградио цркву и државу, како их је ујединио и ојачао, и какво је наслеђе оставио које нас и данас учи. А ко погледате његова дела из разних углова, видећете да је био краљевски градитељ који није мислио и бринуо само о садашњости већ и о будућности. Давид Градитељ, који је створио моћну државу и истовремено био апсолутни слуга духовног живота — његово име ће бити овековечено не само у Грузији већ и широм света. Ово апсолутно служење духовном животу говори нам колико је овај човек био духовно уздигнут, колико је дубоко разумео и служио свету, разумео и осетио ту вишу божанску силу која је ван људских домета. Радост Давида Ктитора и његова молитва су снага Грузије.“
О светитељу је проповедао и митрополит снаки Сионије, који је истакао како је грузијски краљ из 12. века спојио политичку мудрост са дубоком хришћанском вером. Митрополит је истакао да је свети Давид преобразио подељену, ратом разорену Грузију у моћну хришћанску државу не само војном и политичком вештином, већ својом дубоком верском оданошћу, смирењем и посвећеношћу просвећивању и култури. Владика скреће пажњу и на личну побожност светог Давида, доказану у његовим Химнама покајања, и представља га као узорног владара који је разумео да национална снага произилази из јединства Цркве и државе, сугеришући да савремена Грузија треба да следи његов пример.
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com