Дана, 25. новембра 2025. године, хиротонија новоизабраног епископа Филипа за епископа прослављена је са црквеним сјајем у Светој патријаршијској цркви Светог Николе у Хамзауију, Каиро.
Папа и патријарх Теодор II Александријски и све Африке председавао је Божанском литургијом, окружен Њиховим Преосвештенствима Макаријем из Кеније, Георгијем из Гвинеје, Николасом из Хермуполиса, Никодимом из Мемфиса и Неофитом из Елдорета; као и Њиховим Преосвештенствима Марком из Габорона и Боцване, Силвестром из Џинџе и Источне Уганде, Панаретом из Њерија и са планине Кеније, Јоакимом из Кигалија и Руанде, Стефаном из Хипона и Дамаскином из Мареотисе.
На патријаршкој Божанској литургији били су присутни амбасадор Грчке у Египту, г. Николаос Папагеоргију; амбасадорка Републике Кипар у Египту, гђа Поли Јоану; Генерални конзул Грчке у Каиру, г. Симеон Линардакис; отправница послова Амбасаде Републике Кеније у Каиру, гђа Џенифер К. Њиру; председници грчко-арапских заједница Каира и Александрије; председник Братства официра Патријаршије, г. Теодорос Панагопулос; цивилни гувернер Свете Горе, г. Алкивијадис Стефанис; архонткиња гђа Аикатерини Белефанти-Софијану, амбасадорка хеленске дијаспоре и грчке заједнице при Александријском трону; као и архонти и официри Патријаршије и представници разних институција и организација.
У свом обраћању, новоизабрани епископ Филип изразио је дубоку захвалност папи и патријарху Теодору II за указану част његовог избора.
Дао је кратак преглед свог црквеног пута и захвалио се јерархији Александријске цркве на поверењу и подршци. Посебно је поменуо свог старешину, архиепископа кенијског Макарија, признајући његов непроцењив допринос његовом формирању, духовном вођству и напретку унутар цркве.
На крају, уверио је патријарха да неће штедети труд да докаже да је достојан поверења и велике мисије која му је поверена.
У свом одговору епископу, папа и патријарх Теодор II Александријски и све Африке нагласио је да данашњи дан означава важну прекретницу за Епархију Кисуму и Западне Кеније, јер је њен нови епископ позван да преузме тешку, али свету одговорност пастирства благословеног, иако често искушаваног, народа.
Патријарх је нагласио да Црква, обасјана Светим Духом, поверава новом епископу „свој најдрагоценији дар: душе људских бића“, позивајући га да постане отац и учитељ, лука утехе и непоколебљиви чувар православне истине, служећи са смирењем, љубављу и несебичношћу.
Подсетио га је да реч Господња, „Жетва је обилна, а радника мало“, остаје жива и релевантна – посебно у мисионарској земљи Западне Кеније – и позвао новог јерарха да постане „радник ове жетве“, неустрашив пред тешкоћама службе, уверен да ће га Христос ојачати, Свети Дух просветлити, а Свети га пратити.
Патријарх је такође одао почаст покојном етнарху, архиепископу Макарију III Кипарском, који је замислио и основао Богословску школу у Кенији, као и старцу митрополиту Кеније, Макарију, кога је препознао као духовног учитеља новог епископа.
На крају, изразио је захвалност свима који су раније служили као епископи Кисумске епархије, признајући њихов значајан допринос развоју ове епархије Александријског трона.
Вреди напоменути да се данашња радосна прилика поклапа са празником свете и славне великомученице Катарине Свемудре, а истовремено обележава и рођендан патријарха. У светлу ове благословене истине, сви јерарси, свештенство, дипломатски представници, великодостојници и присутни верници пожелели су „Патријарху љубави“ много година, здравља и благослова на славу Божију и за наставак његовог светлосног мисионарског и патријаршког служења. Након завршетка Божанске литургије, уследио је пријем у част Патријарха.
Треба напоменути и да је, 24. новембра 2025. године, у Светој патријаршијској цркви Светог Николе у Хамзауију, Каиро, одслужена служба Великог прогласа за изабраног епископа Кисумуа и Западне Кеније, оца Тимотеја.
Одмах након тога, Патријарх се упутио у подворје Светог аутономног краљевског манастира Свете Катарине на Богом покојној гори Синај, где је предводио празнично вечерње за празник Свете Катарине Премудре, окружен јерарсима Александријског трона.
Пред крај вечерње службе, Патријарх је, са очинском наклоношћу и видљивим емоцијама, у својој беседи говорио о нераскидивој духовној вези између Великог града Александрије и Синаја. Повезао је освештано место мучеништва Свете Катарине са светом земљом где је зародио анђеоски живот монаштва након чудесног преноса њених светих моштију „од стране Анђела Синаја“.
Дирнут, подсетио је све да увек треба да памтимо да тамо где је апостол Марко основао олтар, проповедао Јеванђеље и основао локалну Цркву, тамо у Александрији је и Света Катарина мученички страдала „за истинску веру православних“. То је исто оно освештано место где се апостолско наслеђе сусреће са жртвеним сведочанством Светих, и где историјско сећање постаје жива традиција.
Такође је нагласио дубоку везу која повезује Александријску патријаршију са Светим аутономним краљевским манастиром Свете Катарине на Богом прошараној гори Синај – два блистава и древна духовна центра православља која путују „у једном Духу“ и носе заједничко сведочанство кроз векове. Седишта обоје леже у гостољубивом Египту, који њихову духовну службу окружује страхопоштовањем и оданошћу.
Нагласио је да ова непрекинута веза има дубоке корене: Александријска патријаршија, са историјом дугом више од две хиљаде година, и Свети манастир Синај, са историјом дугом преко петнаест векова, настављају своју духовну мисију у истој земљи. Египатско тло је чврсто тло на којем ова два стуба Цркве непрестано одржавају свој свети позив – позив који долази „из векова“ и представља драгоцено наслеђе за садашњост и будућност.
На крају, патријарх је упутио топле поздраве и најбоље жеље новом архиепископу Синаја, Раитону и Фарану, и игуману Светог манастира Свете Катарине, оцу Симеону, молећи се да му Свеблаги Бог подари здравље, просветљење и снагу, и уверавајући га да ће Александријска патријаршија наставити да хода уз њега и подржава његову службу, на славу Божију и јачање православног сведочанства.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com