Високопреосвећени Митрополит берлински Марко је заједно са групом ходочасника из Немачке, ове године посетио Македонију и поклонио се њеним светињама. Митрополита је примио Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан, а богослужио је у Саборном храму у Скопљу, о чему смо известили на нашем порталу:
У наставку доносимо интервју који је високопреосвећени Митрополит Марко приликом свог боравка у македонији дао за портал Литургија.мк:
- Да ли сте први пут у Македонији и какви су ваши утисци са ходочашћа?
Није ми први пут да сам у Македонији. Био сам овде раније, мислим око 1963-64. и око 1965. године, као студент. Тада сам посетио вашу земљу као слависта, и кратко време сам чак и студирао македонски језик. Међутим, немајући праксу, углавном сам га заборавио.
Сада сам дошао са ходочасницима, са великом радошћу, јер можемо заједно да служимо. Био сам веома срећан када сам видео колико су људи побожни. Било је изузетно важно да наши ходочасници виде стару културу и корене македонског народа.
- Како Немац постаје православан? Какво је ваше искуство?
Прихватио сам православље на основу светих отаца, које сам читао на старословенском и староруском језику, као студент славистике. Касније сам читао и певао у цркви, док још нисам био православан.
Одатле је био кратак и брз корак ка крштењу у нашој Цркви.
- Објављујете црквене новине и литературу на немачком језику. Који су изазови за православни мисионарски рад у Немачкој?
Објављујемо наше часописе и књиге и на руском и на немачком језику. Већина људи у Немачкој је крштена – протестанти или римокатолици. Међутим, све чешће наилазимо на људе који уопште немају веру.
Са првима, римокатолицима и протестантима, морамо да исправљамо оно што су погрешно научили. То су дрвећа која су расла у погрешном смеру. И често је то теже и компликованије него радити са људима који ништа не знају о вери.
Док са некрштенима све треба учити од нуле, али они су, на неки начин, „лакши материјал“ од крштених. Ови новокрштени православни хришћани захтевају много пажње. Али су веома вредни и верни Цркви.
- У манастиру Светог Јова почајевског у Минхену успоставили сте светогорски типик. Како је могуће пренети аутентичну светогорску духовност у срце модерне западноевропске метрополе?
Наши монаси са љубављу прихватају наш типик и навикавају се на њега без већих проблема. Наравно, у почетку није лако. Али сви могу осетити да овде постоји нешто радикално другачије од живота у секуларном друштву.
Чак и у нашем манастиру, где сестре живе истим ритмом, оне га, такође, прихватају са љубављу и навикавају се на њега без већих проблема.
Сви се придржавају недељне исповести и то им даје снагу за свакодневни живот.
- Како видите будућност православља у Западној Европи?
Нема сумње, православље има велику будућност у Западној Европи. Само треба све више да користимо локални, народни језик у нашим службама и проповедима.
- Које ствари сматрате најважнијим за православне хришћане данас, односно, који су главни проблеми са којима се православље суочава, пре свега на духовном нивоу?
Најважније за православне хришћане јесте да имају редовну и честу исповест и озбиљан духовни живот.
Морамо да схватимо да се, заиста, разликујемо од осталих грађана. Да се разликујемо у свом животу, у свом размишљању, у свом односу према свему што нас окружује.
- Шта значи јединство Цркве?
Јединство Цркве заснива се на међусобној љубави и поштовању. Можда имамо много различитих традиција и обичаја, али имамо једну јединствену веру и љубав.
- Која је ваша порука православним Македонцима у домовини и у дијаспори?
Моја порука православним Македонцима је да чувају своју веру непромењену и чисту у свим животним околностима, као најдрагоценији дар, наслеђе које су добили од својих родитеља и предака.
Са македонског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Liturgija.mk
Додатак редакције портала „Ризница“
Митрополит Марко је рођен у месту Кемницу у Источној Немачкој 1941, а преселио се у са породицом и настанио у Франкфурту на Мајни 1954. године. Студирао је словенске језике, а докторат је написао из древне руске књижевности. У православну Цркву је ступио 1964. године и касније се уписао на Богословски факултет Српске православне Цркве у Београду и 1979. године дипломирао и стекао диплому богословља.
Овде је дошао под утицај чувеног српског теолога Јустина Поповића и одлучио да се замонаши. Замонашио га је Епископ штутгарски Павле, 1975. године, а годину дана касније рукоположен је за јеромонаха. У новембру, 1980. године хиротонисан је за викарног епископа минхенског и јужнонемачког и настанио се као архијереј у манастиру Светог Јова Почајевског у Минхену, у којем је обновио монашки живот према светогорском типику.
Од 1982. године епархијски је архијереј берлинско-немачки, а 1990. уздигнут је у звање архиепископа. Године, 1997. постао је надзорник Духовне мисије у Јерусалиму, и ту службу обавља и данас. Од 1986. до 2017. године администрирао је Епархијом за Велику Британију и Ирску. Садашња епархијска Саборна црква Рођења Пресвете Богородице и Светих царских мученика у Чизвику, у Лондону, подигнута је на иницијативу владике Марка и с његовим посебним старањем.
Поводом педесетогодишњице рукоположења у свештенички чин високопреосвећеног Митрополита берлинског и немачког Руске Заграничне Православне Цркве г. Марка, 1. маја 2025. године, светом Литургијом у храму Сабора новомученика и исповедника руских у Минхену началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит источноамерички и њујоршки г. Николај, предстојатељ Руске Заграничне Православне Цркве, детаљан извештај са овог сабрања доступан је на нашем порталу:
Митрополит Марко је велики ауторитет по догматским, канонским и литургичким питањима. У Комисији православних епископа Немачке, он је на челу Комисије за превођење богослужбених књига на немачки језик. Одлично говори руски, српски, енглески, а познавалац је старогрчког богослужбеног језика.
Велики је поштовалац Српске цркве и пријатељ је више српских архијереја.
Подсећамо, високопреосвећени Митрополит берлински и немачкиг г. Марко, боравио је у посети Српској Православној Цркви поводом прославе празника Преподобног Симеона Мироточивог у Подгорици, о чему смо известили у следећем прилогу: