Ирачки бискуп: Хришћани са великом забринутошћу гледају у будућност

Фото: Кathpress.at

Бискуп северне ирачке дијецезе Зако Феликс Шаби одржао је главни говор на годишњем састанку „Иницијативе Хришћански Оријент“ у Салцбургу. – 8.000 хришћана и даље живи у стратешки важној пограничној области  са Турском и Ираном.

Око 8.000 хришћана и даље живи на крајњем северу Ирака, у стратешки важном пограничној области са Турском и Ираном. Бискуп Феликс Шаби, који води локалну халдејску католичку дијецезу Зако, известио је на годишњем састанку „Иницијативе Хришћански Оријент“ (ICO) о разноврсним тешкоћама са којима се суочава мала хришћанска мањина. Забринутост због онога што будућност носи  велика је рекао је бискуп, који је одржао главни говор на конференцији у понедељак увече, 22. септембра, која је организована заједно са салцбуршким огранком „Pro Oriente“.

Вече је отворио салцбуршки надбискуп Франц Лакнер, који је још једном позвао на свесну свест о драматичној ситуацији хришћана на Оријенту суочених са многим кризама. Њихове животне услове често карактеришу сиромаштво и насиље. Међутим, Оријент је родно место хришћанства, изјавио је Лакнер: „Дугујемо нашу веру овој географији спасења.“

Феликс Шаби долази из Нинивске долине на северу Ирака и радио је као парох у САД дуги низ година пре него што је постао бискуп бискупије Зако 2020. године.

Око 1.450 халдејских породица, или највише 6.000 људи, и даље живи у тој бискупији. Поред тога, постоје хришћани који припадају другим вероисповестима. Само главни град покрајине, Зако, има око 200.000 становника. Хришћани су само мала мањина. Емиграција је велики проблем. Бројне хришћанске породице напуштају земљу сваке године, рекао је бискуп Шаби. Додао је: Може да разуме ове породице с обзиром на околности.

Бискуп  има десет свештеника на располагању за пастирскп старање у око 20 парохија бискупије, од којих је петоро ожењених, што је могуће у Халдејској цркви. Величина парохија веома варира, од појединачних парохија до 250 породица. Нажалост, у прошлости су читава хришћанска села морала бити потпуно напуштена, јер су веома близу границе са Турском и постала су бојна поља у сукобу између Турске и ПКК-а.

Без економске перспективе

Бискуп Шаби је навео највеће изазове са којима се суочавају Црква и хришћани. Економска ситуација у земљи је изузетно лоша, а јавно снабдевање електричном енергијом је такође неадекватно. Многи хришћани су добро образовани, али не могу да се запосле јер су у неповољном положају у друштву којим доминирају муслимани или Курди. Односи су важнији за посао од доброг образовања, критиковао је владика. Власт често много обећава хришћанима, али је спровођење  тога у дело тешко. Још један велики изазов је преовлађујући клановски систем на северу Ирака. У пракси, кланови функционишу као паралелна структура државним институцијама. Поред тога, постоји латентни неповољан положај за хришћане у друштву. Ово спречава локалне хришћане да постану економски независни.

Бискуп се такође самокритички осврнуо на чињеницу да се завист и сукоби јављају и међу хришћанима у селима. Стога је све само не лако пружити циљану помоћ онима којима је потребна. Штавише, у његовој бискупији  постоји структурни проблем: Седамдесетих година прошлог века Садам Хусеин је, између осталог, потпуно евакуисао бројна хришћанска села због борби са Курдима. Хришћани су морали да се преселе у градове у центру или на југу земље. Након пада Хусеина 2003. године и све теже безбедносне ситуације у великим деловима земље, многи хришћани су се вратили у много безбеднији северни Ирак и поново се населили у селима. Међутим, нису имали знања о пољопривреди и стога тамо готово да нису имали средстава за живот.

„Западне организације које желе да помогну на терену често немају појма шта је заиста потребно. А нажалост, ни наши људи немају појма“, рекао је бискуп. Мере помоћи морају бити веома прецизно координисане, рекао је Шаби, захваљујући ИЦО-у на његовој дугогодишњој посвећености у том погледу. ИЦО је прошле године подржао 16 пројеката помоћи у Ираку. На пример, у бискзпији  Захолож уље је испоручивано сиромашном становништву у удаљеним планинским селима.

За портал „Ризница“ са немачког превео протођакон Радомир Б. Ракић

Извор: Кathpress.at

Подели ову објаву са другима:

Претрага