Дана, 6. јула 2025. године, у Одеској области уређена је литија са хиљадама лица учесника, док су поклоници ходали ка манастиру Покрова Пресвете Богородице у селу Мариновка. Верници су превалили раздаљину од око 10 километара, извештава Савез православних новинара.
Литију је пратило појање црквених стихира. По уласку у свештени манастир, вернике је свечано очекао митрополит одески и измаилски Агатангел, заједно са архијерејима канонске Украјинске православне Цркве.
Истог дана, у манастиру је служена празнична Божанска литургија, поводом 10. годишњице оснивања манастира и празника чудотворне Тихвинске иконе Матере Божје. Богослужио је митрополит Агатангел, уз саслужење митрополита Филарета (лавовског), Варсануфија (винитског), Виктора (хмељницког), архиепископа, Силвестера и викарних епископа Одеске епархије.
После завршетка Божанске литургије одржана је свечана литија око манастира. На крају прославе митрополит Агатангел је одржао проповед, захвалио Богу на Његовој милости и позвао вернике да сачувају своју веру и моле се за мир у Украјини.
О манастиру
Године 2015. Свети синод канонске Украјинске православне цркве уздигао је парохијску цркву Покрова Пресвете Богородице у Мариновки у звање скита под покровитељством одеског манастира Светог Успења. Убрзо након оснивања скит је покренуо изградњу првог православног хоспица за палијативну негу у Украјини – вишеспратног објекта намењеног пружању духовне и медицинске подршке терминално болеснима. Манастирска заједница је, такође, расла и изградила сопствене зграде, а сада служи као верско, културно и поклоничко место у тим крају – комбинујући литургијски живот, монаштво и бригу о рањивима.
Оригинална Тихвинска икона чува се у манастиру Тихвинске иконе Богородице у селу Тихвин на северу Русије, око 200 километара источно од Санкт Петербурга. Током совјетске власти икону је у Сједињене Државе донео епископ Јован (Гарклавс) из Риге 1949. године, под изговором да је то једноставна репродукција, и остала је у Чикагу – поштована у Православној цркви у Америци – од 1949. до јула 2004. године. Жеља епископа Јована била је да се након пада комунизма икона врати у Русију.
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com