Преосвећени архимандрит Мелхиседек Велник, игуман манастира Путна, предводио је у недељу парастос заједно са својом монашком заједницом у знак сећања на етничке Румуне који су изгубили животе у рату у Украјини.
Док је прошлогодишњи парастос навео 130 етничких Румуна погинулих у сукобу, ове године тај број је значајно порастао, са додатних 120 Румуна из региона Чернивци и 50 из јужне Бесарабије, која се такође налази на украјинској територији.
Монаси су се такође помолили за 160 етничких Румуна који су пријављени као нестали у рату, чија судбина је и даље непозната.
Служба је одржана у манастирском имању, где су портрети погинулих у сукобу били изложени дуж стаза. Присуствовале су многе породице, држећи фотографије рођака који су погинули или су нестали на фронту.
„Надамо се да њихова жртва неће бити игнорисана“
„Сећамо их се са тугом, али и са надом да ће њихова жртва за Украјину донети промене“, рекао је архимандрит Мелхиседек на крају службе. „Док они умиру, они код куће, у својим заједницама, суочавају се са постепеним ограничавањем образовања на румунском језику.“
Упозорио је да се школе затварају, разреди спајају, а матерњи језик све више маргинализује — реалност која, како је рекао, може неповратно утицати на будућност Румуна у северној Буковини ако се настави.
Игуман је подсетио на историју буковинских Румуна, од анексије региона Хабзбуршком царству 1774. године до данас, наглашавајући да су породица, језик, вера и школовање сачували идентитет Румуна који живе у данашњој Украјини.
„Надамо се да њихова жртва неће бити игнорисана. Она мора бити важна за заштиту права румунске заједнице, за очување језика, школа и вере породица из којих потичу — породица у којима су одрасли и породица које су сами основали“, рекао је он.
Додао је да би ова реалност требало да забрине и румунско друштво и румунску државу. „То је морална и историјска одговорност према Румунима који живе ван граница, али не и ван нације.“
Ратна туга стиже до домова далеко од фронта
Новинар Марин Герман из медијског центра БукПрес говорио је о дубоком утицају рата на румунску етничку заједницу у Украјини.
„Ови Румуни су прво рекли ‘мајка’ и ‘отац’ на румунском. Били су Румуни, осећали су се Румунима, мислили су на румунском и део су румунског народа“, рекао је он. „Нису желели рат. Нико од нас није желео рат.“
„Ипак, рат је ушао у румунске домове, иако су ти домови били далеко од линије фронта — и још увек је тамо“, додао је Герман. „Мало је ствари које су разорније за већ ишчупану заједницу од овог рата у оваквом тренутку.“
Догађај су организовали медијски центар BucPress, грађанска организација Valea Prutului (Долина Прута) и Друштво Михај Еминеску за румунску културу и књижевност у Буковини.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro