Ревносни свештеник данас је „златна резерва“ целе Цркве
Када говоримо о тешкој ситуацији у којој се данас налази Украјинска православна црква, често заборављамо на оне који су највише на удару – свештенике.
У ствари, нико од верника није сада у толикој опасности као свештеници. Ако обичан верник може, без изјашњавања о својој конфесионалној припадности, мање-више мирно да у тајности исповеда своју веру, онда су свештеници увек на видику.
Сам свештенички чин, који је свештенику немогуће сакрити, чини га метом за мржњу од стране прогонитеља Цркве.
Живот сваког хришћанина, у овој или оној мери, постаје пут добровољног мучеништва (по речима Спаситеља: „У свету ћете имати жалост…“ (Јн 16,33)), али за свештенство то је двоструки пут мучеништва. У релативно просперитетним временима то можда није толико приметно, али у време искушења то се испољава пуном снагом.
Међутим, чин свештеника претпоставља мучеништво, јер се при чину хиротоније не пева узалуд тропар „Свети мученици…“. Стога, у време гоњења и злостављања одмах бива јасно ко је постао свештеник по звању, ради истине Христове, ради служења Богу, Цркви и људима, а ко је, можда, случајно или из разлога потпуно неповезаних са жељом за пожртвованим служењем задобио свештени чин.
Епохе прогона рађају мученике, али и издајнике. Сетимо се да јсу поред Спаситеља у Његовом овоземаљском животу били апостоли – будући мученици и исповедници, али и издајник – Јуда. С друге стране , у календару су остали само свеци, а многих Јуда нико се и не сећа.
Наше време је посебно. Истина тријумфује, иако се то не примећује одмах: она немилосрдно осветљава све што је лажно и лоше у нама и око нас. Проживљавамо многе страхове, ослобађамо се њихових окова и идемо слободни – Богу и Његовој бескрајној љубави.
Дакле, предан, ревносан и несебичан свештеник данас је „златна резерва“ целе Цркве, па је сада посебно важно да парохијани подржавају своје добре пастире.
Од свег срца захваљујем свој верној деци наше Цркве – и у свештеничком чину и мирјанима. Благодарећи вашој верности и храбрости, Црква Христова живи, развија се и наставља да испуњава своју спасоносну мисију, упркос свима тешкоћама, угњетавању и искушењима.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.info
