Лекције којима нас је научило време
Свако време и свака ера представљају своје поуке. И наши дани нису изузетак. Главна одлика нашег времена је способност разликовања истине од лажи, стварног од лажног. А ово је прилично тежак задатак.
Замена појмова се дешава тотално, на свим нивоима, утиче на све сфере живота и има глобални карактер. Готово је немогуће одупрети се лажима сам. Једина шанса да се не подлегне штетним, разорним процесима, да се одржи трезвеност духа сачува се и преживи јесте да се приклонимо Цркви Христовој и њеној Глави, Христу. „Ја сам пут и истина и живот“ (Јован 14:6). Само вера даје нам духовну будност.
Како разликовати право од лажног? У уметности, књижевности, вери.
У уметности и књижевности одговор даје дистанца у времену. Само из далека може се ценити права моћ, продорност, ниво савршенства и, најзад, бесмртност дела. Све лепо и велико је вечно, ванвременско, будући да је главни извор и инспиратор истинске лепоте Дух Свети и Животворни. Права уметност има невероватну особину: способност да се изнова погледају добро позната дела, да се изнова открију.
Историја учи да време немилосрдно уништава све тренутно, створено људском свешћу без учешћа Божанских сила, док, напротив, осветљава и овековечује све надахнуто одозго.
Христос је осовина света
Како одредити праву веру?
Данас многи себе називају православнима. Али да ли су такви? Мислим да сви не разумеју у потпуности шта значи бити православан. Спољашњи знаци су важни, али не дефинишу суштину.
Св. Јустин (Поповић) је рекао да бити православан значи стално имати Богочовека у души, живети Њиме, мислити Њиме, осећати Њиме, чинити Њиме. Другим речима, бити православан значи бити христоносац и духоносац. Човек то постиже када је у Телу Христовом – Цркви – цело његово биће испуњено Богочовеком Христом без икаквог остатка. Стога се православан непрестано разапиње молитвама између неба и земље, као дўга која спаја врх неба са понором земље. И док својим телом молитвено корача кроз жалоснио воземаљски мравињак, његова душа остаје горе где Христос седи с десне стране Богу, јер је његов живот „сакривен са Христом у Богу“ (Кол. 3, 1-3).
Другим речима, Христос је за православног човека осовина света, смисао живота, центар равнотеже и хармоније, око кога се гради и постоји апсолутно све. И нема ништа важније, значајније, светије од Христа. Ако се осовина помери од Христа ка нечему споредном, све се у животу руши, изобличава и неминовно води у страшну катастрофу. „Исус Христос… је камен који сте ви градитељи презрели, али постаде глава угла, и ни у коме другом нема спасења“ (Дела 4:10-11).
Без Христа нема живота, постоји само смрт. Православље је живи живот са Христом. Када је наш унутрашњи свет стално подешен за највише расположење и, као магични инструмент, одговара на све, чак и на најскривеније, најнеприметније звуке живота. Само Богочовеком Христом може се изаћи из светом наметнутих ставова и доћи до живог сагледавања стварности.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.info
