Постепено се приближавамо веома важном периоду нашег живота – Часном посту. Пред почетак Великог поста у медијима се најчешће говори о Масленици (Белим покладама код Срба) и разним спољашњим атрибутима.
Али врло ретко (и то тек узгред) се сете изузетно важне теме уочи Великог поста. О праштању.
Последње недеље пред Велики пост, православни хришћани моле једни друге за опроштај. И ово није само леп ритуал. Многи људи, чак и они који нису посебно религиозни, са задовољством учествују у томе. Јер лако је тражити опроштај и опростити ближњима ако нема озбиљних свађа.
Много је теже опростити, а још више тражити опроштај, у време рата и прогона. Понекад се чини да је то немогуће.
Међутим, Христос је праштао и молио се пре смрти за оне који су га распели: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ (Лк 23,34). Тако су и многи мученици праштали и молили се за своје прогонитеље.
Опраштање другима је главни услов за опроштење нас самих: „Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша“ (Мт 6,14–15). То су непроменљиве речи Самог Господа.
Па чак и у животима људи који су далеко од Бога, праштање је животна перспектива. Ако размишљамо о будућности, онда колико год нам је сада болно и горко, не можемо без праштања.
Немогуће је градити своју будућност и будућност своје деце на мржњи и жеђи за осветом. Мржња је деструктивна, уништава саму личност, пустоши је и одузима јој унутрашњу снагу.
Опраштање је поверење у Божији Промисао о нама и свим људима на свету. Опраштање је стварање, нада у будућност, почетак исправљања сопственог живота и поверење у Свевишњег.
Припремимо се исправно за Велики пост, слушајући Господа и слушајући Његову Божанску Реч, која доноси живот и светлост!
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.info