Старији митрополит халкидонски Емануил осврнуо се на значај Светог и Великог сабора Православне цркве, на деценију од његовог сазивања на Криту, као и на сталну потребу за прихватањем његових одлука у животу Цркве.
Говорећи у име Организационог одбора, митрополит Емануил је поздравио Цариградског патријарха Вартоломеја на отварању конференције „Свети и Велики сабор Православне цркве (2016–2026): Процена и перспективе”, одржане у Шантијију у Француској, у понедељак, 5. октобра.
„Десет година”, почео је он, подсећајући да је протекла деценија од недеље Педесетнице у јуну 2016. године, када су поглавари и делегације десет аутокефалних православних цркава започели рад Светог и Великог сабора служењем Свете литургије.
За историју Цркве, приметио је, деценија је веома кратак период, али је довољна „да се види шта је пустило корен, а шта тек предстоји”.
Од Родоса до Крита
Митрополит Емануил је подсетио на дуготрајан процес који је довео до Сабора, почевши од Прве свеправославне конференције на Родосу 1961. године, коју је сазвао Цариградски патријарх Атинагора, па преко Прве предсаборске свеправославне конференције у Шамбезију 1976. године и деценија припремног рада.
Текстови су годинама састављани и преиспитивани, напоменуо је он, док многи од оних који су допринели припремама нису дочекали тренутак када је Сабор коначно сазван.
Посебно је одао признање покојном митрополиту пергамском Јовану Зизјуласу за његов допринос како припреми, тако и самом раду Сабора.
Обраћајући се Цариградском патријарху Вартоломеју, митрополит Емануил је нагласио да је завршна – и можда најтежа – фаза предсаборског процеса била уско повезана са његовим вођством.
Подсетио је на Сабрање поглавара на Фанару у марту 2014. године, када је одлучено да ће се Сабор сазвати 2016. године, као и на Сабрање у Шамбезију у јануару 2016, када је Крит изабран за место његовог одржавања.
Иза тих датума, како је рекао, стајали су „контакти са сестринским црквама, писма, посете, упорност и стрпљење – пре свега, стрпљење”.
„Одсуство четири цркве и даље боли”
Митрополит Емануил се осврнуо и на одсуство Антиохијске, Руске, Бугарске и Грузијске цркве са Крита.
„То је изазвало бол. И даље боли”, рекао је он.
Ипак, нагласио је да је Сабор сазван, да је окончао свој рад и да је своје одлуке упутио целокупној православној пуноћи, укључујући и оне цркве које у њему нису учествовале.
Шта је заживело, а шта је остало само на папиру?
Говорећи о сврси конференције у Шантијију, митрополит Емануил је објаснио да организатори нису желели само да обележе годишњицу, већ да поново сагледају саборска документа у светлу искуства протеклог десетлећа.
Централно питање је, како је рекао, „шта је од тога ушло у живот цркава, а шта је, за сада, остало само на папиру”.
Нагласио је да се прихватање Сабора не може једноставно наметнути одлукама, већ да се оно одвија постепено, у оквиру пуноће Цркве.
Стога се на конференцији разматрају Енциклика и Порука Сабора, питање православне дијаспоре, аутономија и начин њеног проглашења, односи између Православне цркве и остатка хришћанског света, брак и сметње за његово склапање, пост, као и мисија Цркве у савременом свету.
Посебна сесија посвећена је документу „За живот света”, који се бави друштвеним етосом Православне цркве, док ће округли сто у четвртак понудити прву свеобухватну процену.
„Прву”, нагласио је митрополит Емануил, „јер неће бити и последња.”
„Дух иде пред нама; ми следимо”
Закључујући своје обраћање, митрополит Емануил се осврнуо на Апостолски сабор у Јерусалиму и речи из Дела апостолских: „Јер би угодно Светоме Духу и нама.”
„Дух иде пред нама; ми следимо”, рекао је он, додајући да је то редослед којем је царирадски патријарх Вартоломеј тежио да служи као председник Светог и Великог сабора.
На крају, осврћући се на кондак Педесетнице и његову објаву да је Вишњи „све позвао на јединство”, митрополит Емануил је рекао:
„Тај позив није застарео и, десет година након Крита, упућен је и нама који смо се овде сабрали.”
Тим речима позвао је васељенског патријарха Вартоломеја да свечано отвори јубиларну конференцију.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com