ПИШЕ: Никодим, митрополит Нигерије
Из дубина државе Бенуе, у једном од најудаљенијих кутака Нигерије, овде где је земља права Африка, време тече својим благим темпом.
Да би се стигло овде, мора се прећи дуг пут са стрпљењем, јер приступ овим местима захтева издржљивост и снагу. Морам признати да ме и самог увек изненади унутрашњи мир који откривам у себи током ових путовања. Па ипак, радост мисије испуњава срце снагом и надом.
У градовима Адикпо и Угба, веома близу границе са Камеруном, обавио сам своју пастирску посету локалним православним заједницама. На Томину недељу, 19. априла 2026. године, служио сам Божанску литургију заједно са свештеницима тог краја, на једноставном и аутентичном месту: напољу, међу колибама локалног становништва, у свакодневном животу који остаје једноставан и дубоко повезан са земљом.
Док смо путовали на велике удаљености кроз православне заједнице и села са колибама и земљаним путевима у селу ове благословене земље, срели смо људе који живе једноставно, са дубоком вером и великодушним срцима. На свакој станици добродошлица је била пуна осмеха и искрене радости коју је тешко описати речима.
Упркос тешкоћама свакодневног живота, људи у региону остају чврсти у својој вери и са љубављу подржавају своје живе парохије. Тамо постаје јасно да мисија не зависи од великих ресурса, већ углавном од бриге, истрајности и самопожртвовања свештенства које служи народу Божјем.
Посебно дирљив тренутак на почетку новог дана била је наша посета селу оца Ендруа Јоравера. Тамо смо одслужили парастос за његову покојну мајку, у присуству целе његове породице.
Наставили смо путовање много сати ка двема православним заједницама у том подручју. Путеви су били тешки и, на многим местима, готово непроходни. Возило оца Ендруа се више пута кварило, и неколико пута смо били приморани да станемо. Ипак, уз Божју помоћ и молитве светаца, безбедно смо стигли до заједница.
Тамо нас је дочекао топао и дирљив дочек: цела заједница, људи свих узраста заједно са локалним сеоским вођама, окупила се да нас поздрави и изрази своју радост што смо им се вратили после годину дана.
Ушли смо у цркву, поклонили се светом месту и прошетали околним имањем. Тамо ми је показано место где ће бити изграђена свештеничка резиденција, а такође сам благословио место где ће бити ископан бунар како би служио потребама целе заједнице.
Након дочека, прославили смо благослов за полагање камена темељаца на две различите локације где ће ускоро бити изграђене нове зграде. Прва ће служити као духовни центар и канцеларијски простор за потребе парохије и њеног свештенства, док ће друга постати место где ће се жене заједнице окупљати и обављати своје активности. Ове зграде су такође намењене да служе ширим потребама села, постајући референтна тачка за становнике, где се могу понудити основни облици подршке, као што је дистрибуција хране и воде, као и једноставни облици бриге о онима којима је потребна.
Истовремено, освећени су и новоизграђени санитарни објекти заједнице. Ови објекти су изграђени по мојој препоруци и омогућени су захваљујући финансијској подршци која је обезбеђена за различите пројекте који су тренутно у току.
Видевши ове мале, али значајне кораке, немогуће је а да не осетим дубоку захвалност према онима који носе свакодневни терет мисионарског рада.
Желим да изразим своју искрену захвалност свим донаторима који подржавају рад наше локалне Цркве, доприносећи иницијативама и пројектима који јачају и помажу локалним заједницама. Истовремено, желео бих да се захвалим нашем свештенству, радницима Јеванђеља у региону државе Бенуе, који неуморно путују по селу, буквално прелазећи цео регион док сеју семе вере и јачају локалне заједнице. Захваљујем им на њиховој љубави, послушности и посвећености Александријској и свеафричкој патријаршији, као и Православној митрополији Нигерије. За сараднике попут ових, човек не може а да не осети дубоку захвалност и понос.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com