Његово Преосвештенство Митрополит Бесарабије Петру упутио је у четвртак поруку поводом 589 година од првог документованог помена Кишињева. Његово Преосвештенство је нагласио да „на овај дан дубоког историјског и духовног одјека, са захвалношћу гледамо у прошлост и са одговорношћу према будућности“.
„Кишињев није само тачка на мапи, већ матрица идентитета, лука сећања и раскрсница између неба и земље. Царства, идеологије, временост и вечност су се овде сукобљавали. Па ипак, изнад свега, жива Црква, рођена из Јеванђеља и ојачана патњом, остала је непоколебљива“, рекао је он.
Митрополит Петру, који је такође митрополит Кишињева, истакао је фундаменталну улогу Цркве у развоју града, главног града Републике Молдавије.
„Са понизношћу се сећамо дела великих пастира и просветитеља који су у Кишињеву изградили не само места за богослужење већ и слободне савести. Митрополит Гурије Гросу, достојан слуга и неустрашиви пастир, обновио је, у духу Мајке Цркве, град рањен лутањима. Заједно са безбројним пожртвованим свештеницима и верницима, поставио је темеље за духовни препород који смо позвани да носимо даље.“
Наслеђе изван зграда
Митрополит Петру је додао да историјско наслеђе Митрополије Бесарабије у Кишињеву значи више од зграда или имена улица.
„Оно је исткано од суза мученика, молитава старијих и ревности младих људи који се данас усуђују да се врате изворима истинске вере и крилу канонске Цркве. Упркос деценијама прогона, маргинализације и искључивања, остали смо непоколебљиви, подржани руком Господњом и молитвом праведника.“
Позив на мир
У завршном делу своје поруке, митрополит Петру је позвао становнике града да буду чувари града, радници мира и сведоци Истине.
„Кишињев ће остати жив док год из њега извире чиста молитва, док год се служи Литургија и док год се достојанствено пева румунска народна песма на језику предака.“
„Са непоколебљивом надом, грлимо вас у молитви и благослову, призивајући на вас милост Небеског Оца и заштиту Богородице, која нежно бди над градом наших срца“, закључио је митрополит Петру.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Вasilica.ro