Ова спомен-плоча на Спомен-обележју немачког концентрационог логора Дахау подсећа на два мученика и нацистичке жртве Фрица Герлиха и Волфганга Мајера. Кристоф Клинган, генерални викар Надбискупије Минхена и Фрајзинга и тиме заменик надбискупа Рајнхарда Маркса, благословио је плочу у среду. 1. јуна Герлих и Мајер „скупили су храброст да остану верни својим унутрашњим уверењима и одупру се нацистичком режиму“, рекао је Клинган. Њихова хришћанска вера била је важан извор њихове унутрашње снаге“. Обојица су „узори у вери“.
На плочи је исписан библијски стих „Господе, Боже спасења мог, дању и ноћу вапијем к Теби. Нека молитва моја дође пред Тебе; приклони ухо своје к вапају мом“. Она поименично обележава Герлиха и Мајера, као и „све жртве из Надбискупије Минхена и Фрајзинга током нацистичке ере“. Клинган је рекао да се од Герлиха и Мајера може учити за изазове садашњости: „Учити из историје значи бити будан и трезвен када људи постају жртве.“
Фриц Герлих (1883-1934) радио је 1920-их као главни уредник „Münchner Neuesten Nachrichten“, претходника „Süddeutsche Zeitung“. Од 1930. године па надаље радио је на сопственим новинама, „Illustrierter Sonntag“, касније „Der gerade Weg“. Снажно се противио Адолфу Хитлеру и његовој нацистичкој странци, Националистичкој партији, из хришћанског уверења. Године, 1934. одведен је у концентрациони логор Дахау и тамо стрељан убрзо након доласка. Минхенски надбискуп, кардинал Рајнхард Маркс, отворио је процес беатификације Герлиха 2017. године.
Фармер Волфганг Мајер (1878-1945) из Горње Баварске скривао је језуитског провинцијала Августина Реша, који је био активан у отпору против националсоцијализма. У фебруару 1945. Године Гестапо је упао на Мајерово имање и ухапсио Реша и још двојицу свештеника у посети. Свештеници су одведени у Берлин, а Мајер је затворен у концентрационом логору Дахау. Према званичном извештају, сељак је тамо умро од тифуса 22. фебруара 1945. године; свештеници су преживели нацистичку еру. Волфганг Мајер је унет као сведок вере у немачки мартирологион 20. века.
Са немачког превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Кathpress.at