Када је Темплтон фондација прошлог априла објавила да ће одати почаст Васељенском патријарху Вартоломеју на церемонији у Њујорку у септембру, активиран је канал комуникације и координације између Фанара, Америчке архиепископије и Беле куће.
Од самог почетка је било јасно да ће Вартоломејева посета другој страни Атлантика укључивати и састанак са председником САД Доналдом Трампом.
„Став Беле куће према Васељенској патријаршији је доследан. Она остаје високо на дневном реду, а председник Сједињених Држава увек дочекује Васељенског патријарха са радошћу и дужним почастима“, рекао је извор упознат са комуникацијом.
Састанак
Америчка архиепископија је предузела консултације, а исти извор је нагласио да је управо због високог поштовања које се гаји према Васељенској патријаршији – и важности коју америчка страна придаје одржавању овог односа – уследио тренутни одговор на предлог за посету Белој кући.
„Изазов“, приметио је извор, „био је проналажење слободног датума усред захтевног распореда председника Трампа. Из тог разлога, Васељенски патријарх је продужио свој боравак у Сједињеним Државама на укупно једанаест дана, јер је једини слободан датум близу његове церемоније доделе награда – заказане за 25. септембар – био 15. септембар.“
Када је Васељенски патријарх прешао праг Беле куће, чланови његове делегације нису могли ни да замисле шта ће уследити.
Са америчке стране, на састанку су били председник Доналд Трамп, потпредседник Џ. Д. Венс, шеф Канцеларије за научну и технолошку политику Беле куће, Мајкл Крациос, и бивши шеф кабинета Беле куће Рајнс Прибус.
У пратњи Васељенског патријарха били су архиепископ Елпидофор Амерички, митрополит Теодорит Лаодикијски, митрополит Максим Силивријски и Велики еклисијарх и директор Патријаршијске канцеларије, отац Етиос.
„Ушли смо на састанак знајући да председник Трамп мало зна о нашој Цркви или о историји и улози Васељенске патријаршије. Зато смо припремили уводну изјаву како бисмо све ово објаснили“, рекао је један високи члан делегације која је пратила Вартоломеја.
Венсова интервенција
Како је дискусија почела да се увлачи у претеране детаље и анализе, амерички потпредседник се умешао. „Прекинуо је и објаснио председнику Трампу да је Васељенски патријарх за Православну цркву оно што је Папа за Католичку цркву.
Додао је да су Рим и Цариград два главна стуба хришћанства“, приметио је исти извор.
Ова интервенција Џ. Д. Венса показала се кључном у истицању значаја састанка и посете, помажући да се дискусија усмери ка њеној основној сврси. Председник Трамп је затим затражио да буде обавештен о изазовима и забринутостима Васељенске патријаршије, рекавши: „Шта могу да учиним да вам помогнем?“
Васељенски патријарх је укратко изложио кључна питања са којима се суочава Патријаршија. Када се покренуло питање Теолошке школе на Халкију, наглашено је да је сваки амерички председник изразио подршку и пажљиво пратио развој догађаја, али жељени исход није постигнут. Председник Трамп је одмах поновио своју подршку и деловао оптимистично да би његова интервенција могла дати резултате.
Његова накнадна јавна изјава о поновном отварању Халкија, дата током састанка са Реџепом Тајипом Ердоганом неколико дана касније, потврдила је његово искрено интересовање. Извори блиски Патријаршији приметили су да је Ердогановом тренутном одговору, изгледа, претходило сродно разговарање у припреми за састанак.
Они блиски васељенском патријарху Вартоломеју описали су састанак са америчким председником као посебно позитиван, карактеришући га као „топао и срдачан“.
Интервенција потпредседника Венса показала се кључном. Како је напоменуто, он је побожни католик који пажљиво прати дијалог између Католичке и Православне цркве. „Био је последњи политичар који се састао са папом Фрањом непосредно пре његове смрти и први који се састао са новим папом, Лавом“, речено је, истичући његов блиски однос са Католичком црквом и његово лично интересовање за питања која се тичу хришћанске вере.
Шта очекују
Након недавних дешавања преко Атлантика, Фанар сада чека следеће потезе турског руководства, које се суочава са критикама и притиском екстремистичких кругова и опозиције због свог става о питању Халкије.
Међутим, чињеница да је питање поновног отварања Богословске школе покренуто у априлу 2024. године — кроз изјаву турског министра просвете и на сопствену иницијативу Турске — сматра се јасним показатељем политичке воље. Ипак, схвата се да се кораци предузимају опрезно, како би се ограничиле реакције и омогућило да се јавна дебата о овом питању постепено смири.
У међувремену, радови на рестаурацији објеката Школе се настављају како би могли да испуне стандарде и потребе модерне образовне институције међународног реномеа. Како напомињу извори, „идеално би било да се завршетак радова на реновирању поклопи са објављивањем одлуке о поновном отварању“.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com