Опело и помен душама жртава терористичког напада у Светој цркви пророка Илије у Дамаску, Сирија, обављено је данас, у уторак, 24. јуна 2025. године.
Богослужење је предводио антиохијски патријарх у цркви Светог Крста у округу Каса.
Након службе, тела су пренета у цркву пророка Илије у Двеили, где су обављене додатне молитве пре коначног сахрањивања на гробљу.
Патријарх Јован антиохијски и породице мученика примиће саучешће у среду, 25. јуна 2025. године, од 17:00 до 19:00 часова у сали цркве Светог Крста у Каси.
Патријарх Антиохијски: Оно што се догодило представља циљани напад на хришћанску заједницу у Сирији
Пре него што су учествовали у сахрани мученика Цркве Светог Илије – Дувејле, патријарх Јован X Антиохијски и целог Истока сазвао је састанак митрополита сиријских епархија у Патријаршијској резиденцији.
Присуствовали су митрополити Василије Мансур (Акар), Николај Балбаки (Хама), Атанасије Фахд (Латакија), Јефрем Малули (Алепо), Григорије Хури (Хомс) и Антониос Саад (Хауран).
Састанак је пружио прилику да се размисли о тренутним околностима и да се колективно завапи за правдом, тугом и патњом због стравичног масакра који се догодио у Цркви Светог Илије у Дувејли.
Патријарх и митрополити су недвосмислено изјавили да је овај гнусни чин директно усмерен на хришћанску заједницу у Сирији, као и на сваког Сиријца и особу Истока.
Прочитајте у наставку говор Антиохијског патријарха:
Ваша Блаженства, Преосвећени Јерарси, часни оци, љубљени моји,
Припремио сам писани говор, али сам га оставио по страни, јер ме мошти наших вољених мученика терају да вам говорим из срца.
Ви, наши вољени мученици, преминули сте од нас и узнели се на небо, у вечни живот у присуству Господа који је васкрсао из мртвих. Сведочили сте прошле недеље – друге недеље по Духовима – дана који је Свети синод Антиохије одредио као помен антиохијских светаца. Сведочили сте и прешли у вечност да бисте били убројани међу праведнике и свете Антиохије и међу све свете. Данас вам узносимо своје молитве. Молимо вас, сада у загрљају Господњем, да се молите за нас.
Обраћам се породицама мученика, рањенима, болеснима и свима погођенима. Изражавам вам своје искрено саучешће и молим се Господу Исусу да вас заштити својом божанском руком, да вас благослови, да вас утеши и да вам подари снагу и утеху. Обраћам се парохији Светог Илије, где се догодила ова трагедија. Обраћам се свим хришћанима у Сирији и сваком кутку земље. Обраћам се сваком Сиријцу – муслиману или хришћанину – јер оно што се догодило није изолован инцидент. То није лични чин, нити напад на појединца или породицу. То је напад на сваког Сиријца, на целу Сирију. То је, посебно, напад на хришћанско присуство.
Апелујем на све, молећи Бога да утеши наша срца, да нас ојача и да нас подржи у нашој вери, у нашој Цркви и у нашој земљи.
Апостол Павле пише у својој посланици Римљанима: „Ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо.“ Темељ наше вере је Васкрсли Господ. Наши мученици су деца Васкрсења и живе у божанској светлости. Они нису мртви. Они су живи. Иако на варварски начин, одведени су у присуство Онога кога су волели. Молили су се у цркви, присуствовали Божанској литургији. Јеванђеље је било прочитано. Какво веће насиље постоји од овог – напад унутар цркве, док су верници молили: „У миру, Господу се помолимо. Господе, помилуј.“ А онда се догодио овај гнусни напад, који је – до сада – однео животе 22 мученика. Немамо све њихове мошти пред собом, јер су неке породице већ сахраниле своје вољене. Двадесет два мученика и више од педесет рањених. Јуче, после молебана, посетили смо повређене. Не заборављамо их и молимо се да им Господ подари исцељење силом Његовог Часног Крста.
Оно што се догодило био је масакр. Понављам: масакр. Циљани напад на фундаментални део нашег вољеног сиријског народа. Био је то напад на сваког Сиријца.
Господине председниче,
Обавештавам Вас да је овај злочин први те врсте од догађаја из 1860. године. Не прихватамо га, нити се сме дозволити да се догоди у доба револуције и под Вашим вођством. То је за осуду и неприхватљиво.
Свима изјављујем: ми хришћани стојимо изнад ових догађаја. Нећемо дозволити да овај ужасан злочин посеје секташки или верски раздор. Залажемо се за национално јединство, заједно са свим Сиријцима – муслиманима и хришћанима. Живимо као једна породица на овој племенитој земљи.
Многи патријарси и црквене вође из целог света су ме контактирали. Политички лидери, председници, премијери, министри и муслимани из ове земље изразили су своју солидарност и ужас због овог масакра.
Дозволите ми да говорим храбро:
Дубоко смо ожалошћени, господине председниче, што ниједан државни званичник – осим госпође Хинд Кабават – није био присутан на месту злочина. Ово је разочаравајуће. Ми смо темељни део ове земље и остаћемо такви.
Сетимо се заједно: митрополити Алепа, Павле и Јован, су отети – много се говорило. Монахиње из Малуле су отете. Још увек смо овде. И остаћемо.
Позивамо вас, господине председниче, да водите владу која није ометана небитним одлукама, већ је усклађена са болом и одговорношћу свог народа.
Господине председниче, људи су гладни. Ако вам други ово не говоре, ја вам говорим.
Чланови владе, људи долазе у наше цркве тражећи новац да купе векну хлеба!
С поштовањем и љубављу, господине председниче, разговарали сте телефоном са патријаршијским егзархом како бисте изразили саучешће.
Ово није довољно. Захваљујемо вам на позиву. Али размере овог злочина захтевају више.
Надамо се да ће влада испунити циљеве које сте сами прогласили: демократију, слободу, једнакост и владавину права. То је оно што очекујемо и чему тежимо.
Речено нам је да ће бити проглашен дан националне жалости.
Господине председниче, нека овај дан не буде само дан жалости, већ дан жалости за саму владу.
Ово нису само „мртви“ или „жртве“, како их је један званичник назвао. Они су мученици – и усуђујем се рећи – мученици вере и домовине.
Желимо да знамо ко стоји иза овог ужасног злочина. Обећано нам је да ћемо знати. Али поред тога, влада сноси пуну одговорност.
Оно што наш народ тражи јесте безбедност и мир. А прва дужност владе је да обезбеди безбедност свих грађана, без изузетка или дискриминације.
Господине председниче,
Честитали смо вам на револуцији и њеној победи. Лично смо вам честитали када сте изабрани. Учинили смо оно што је било прикладно, јер смо деца ове земље. Ми смо истински Сиријци. Ова земља је наша част. Пружили смо руку да изградимо нову Сирију. Нажалост, још увек чекамо да се та рука ухвати.
Молимо се, вољени, за наше мученике, рањенике и њихове породице. Молимо се за нашу земљу и за цео свет. Молимо се да Сирија која долази буде Сирија о којој сваки Сиријац сања.
Нападач је ушао у цркву наоружан оружјем и експлозивом. Видели су га наши младићи – Григорије, Башар и Петар – које лично познајем. Напали су га, задржали га, оборили га. Изабрали су да буду растргнути како би заштитили присутне. Расргли су се како би могли да спасу, како ми је речено, скоро 250 људи унутар цркве.
Суочен са таквим херојским хришћанским сведочанством, изјављујем: не плашимо се и настављамо наш пут.
У величини ове жртве, закључујем: ови младићи би учинили исто чак и да су били у џамији.
Наше молитве су уз мученике – и молимо за њихове молитве, са места где сада стоје у божанској светлости.
Господ је рекао у Јеванђељу: „Не бојте се; ја сам победио свет.“ И рекао је још: „Бог је усред ње; она се неће поколебати.“
Хвала свима. Нека вас Господ чува. Благословено име Његово заувек. Амин.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com