Патријарх Румунски Данило је у среду објаснио да празник Преображења Господњег представља „блиставу икону сваке цркве“.
Говорећи на крају Божанске литургије која је одслужена у историјској капели Светог Георгија у Патријаршијској резиденцији, патријарх Румунски је рекао да „према химнама овог празника, слава Христова откривена на Његовом Преображењу мора се схватити не само као слава Његовог Васкрсења и Вазнесења, већ и као слава Његовог Другог доласка на крају света. Зато се празник ставља у последњи месец литургијске године“.
Патријарх Данило је истакао време празника, рекавши: „Шестог дана је створен човек; а девет дана касније долази празник Успења Богородице, који показује њен одлазак из овог света – пролазак кроз смрт, али не и остајање у њој, јер ју је Син узнео на небо“.
Кроз Преображење, Христос је открио да је „људска природа коју је примио од Светог Духа и Дјеве Марије доведена до стања обожења, потпуног сједињења људске и божанске природе“, рекао је патријарх.
Христос је открио своју Цркву на гори Тавор
На гори Тавор, Христос је на чудесан начин открио лик своје Цркве.
„Тамо је Христос у слави свог Царства сјединио и Мојсија, који представља Закон, и Илију, који представља Пророке – обојица отелотворују праведнике Старог завета. Такође је са собом повео три ученика – Петра, Јакова и Јована – откривајући тако лик своје Цркве као сабрања у слави и радости Свете Тројице, и пророка и апостола“, објаснио је патријарх Данило.
„Преображење Господње показује да су се Закон и Пророци испунили у Христу. Закон је био водич ка Њему, а пророчанства припремљена за Његов долазак“, додао је.
Светлост Тавора је дата онима који се дубоко моле. Као што су рекли пустињски оци Египта, „Сврха хришћанског живота је очишћење срца и виђење Божанске благодати.“
Плодови молитве и светлости
Патријарх Данило је објаснио да су се зато појавиле исихастичке монашке заједнице – оне посвећене непрестаној молитви или молитви срца.
У Румунији, једна изузетна фигура међу овим великим молитвеним аскетама био је Свети Теофано Басараб, члан влашке краљевске породице.
Овај духовни покрет је оживео и ојачао у Молдавији 18. века око Светог Пајсија Величковског из Њамца (1722–1794), који је окупио стотине монаха из разних земаља.
Закључно, патријарх Данило је поново потврдио да је празник Преображења „светла икона сваке цркве, било манастирске или парохијске“.
Подсећајући на традицију благосиљања првих грожђа винограда на овај празник, патријарх је повукао паралелу: „Као што кисело грожђе постаје слатко кроз топлину и зрелу светлост сунца, тако се и човек – кроз молитву и благодат – преображава, усавршава, постаје милостив, скроман и воли свог ближњег.“
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Оrthodoxtimes.com