Иако постоји нада да се постигне договор са Римокатоличком црквом о заједничком датуму прослављања Васкрса, то се тиче само заједничког датума, а не и саслуживања са католицима, рекао је прошле недеље цариградски патријарх Вартоломеј.
Патријарх се на ову тему осврнуо у свом обраћању на празник Светог Николе, 6. децембра, у цркви Светог Николе у Цибалију у Цариграду— истој цркви у којој је 1963. године његов претходник, патријарх Атинагора, изразио намеру да отпутује у Јерусалим да се састане са папом Павлом VI.
Њихови састанци су врхунили скидањем анатеме између Цариграда и Рима у децембру 1965. Међутим, ово скидање анатеме између Цариграда и Рима, није резултирало било каквим свеправославним признањем.
Што се тиче напора ка приближавању током деценија од тада, патријарх Вартоломеј је рекао:
„На пољу зближавања и помирења Православне и Римокатоличке цркве учињено је толико и толико великих ствари да је немогуће не осећати захвалност Господу нашем Исусу Христу за Његове преобилне благослове…
Сада са великом радошћу и посебном чашћу спремамо се да поново дочекамо Папу у мају идуће године, у оквиру прослављених догађаја које организујемо заједно са Црквом Старог Рима у част важне годишњице 1700 година од сазивања Првог васељенског сабора у Никеји. Свечана прослава овог Сабора, који признаје и поштује читаво хришћанство, истовремено служи и као повод за позив свима на јединство.
Дубоко се радујемо, јер садашњи папа има иста расположења као и његови непосредни претходници, од Павла VI до Бенедикта XVI, у вези са великим питањем „јединства свих“, за које се наша Света Црква непрестано моли. Како се у наредној години датум светковања празника, Свете Пасхе, на срећу поклапа за источно и западно хришћанство, верујемо да нам се пружа златна прилика да са братом Фрањом постигнемо договор о трајном одређивању датума прославе Васкрса од стране Православне и Римокатоличке цркве истог дана у наредним годинама, заиста по Канону наше Цркве. Ми смо оптимисти што ће Англиканска црква и друге протестантске вероисповести радо усвојити такав договор!“
Као одговор онима који су реаговали на вести о овом подухвату, патријарх Вартоломеј је рекао: „Овај договор ће се тицати искључиво питања дана прославе Васкрса, а свакако не саслуживања са нашом браћом из Римокатоличке цркве.“
Он је наставио: „Саслуживање претпоставља заједништво између наше две Цркве, које, упркос напретку богословског дијалога и значајним корацима који су предузети, још нисмо достигли.“
Питање зашто би био потребан заједнички датум ако није било намере да се саслужује Цариград званично оставља без одговора.
Цариград не изјављује ни које ће календарско рачунање бити коришћено за одређивање датума светковања Пасхе – православно или римокатоличко.
За патријарха Вартоломеја најприкладније одуживање оцима Првог васељенског сабора, који су први установили заједнички датум за прославу Васкрса, управо је да Православна и католичка црква нађу заједнички датум:
„Као што већина православних Цркава светкује велики празник Божић 25. децембра сваке године, истог датума као и Римокатоличка црква, као што се римокатоличке заједнице у Грчкој држе православног канона за одређивање Пасхе како би је заједно прославили са својом православном браћом, као што је у Финској већ дуги низ година датум Васкрса заједнички за све хришћане у земљи, предлажемо исто да се институционализује на свехришћанском нивоу и заиста на основу начина на који Православна црква одређује датум Васкрса. Сматрамо да нема бољег начина да се ода сећање на оце Првог васељенског сабора у Никеји, који су, између осталог, регулисали и питање заједничког празновања Васкрса. Заиста је тужно што 1700 година касније још увек расправљамо о овом питању“
Међутим, мора се напоменути да док Цариградска, Грчка, Румунска, Бугарска и друге мање аутокефалне и аутономне Цркве користе грегоријански (нови) календар, дотле Руска, Српска, Украјинска, Грузијска, Пољска, Македонска и Јерусалимска црква, такође Цркве Јапана, Синаја и — што је важно — Света Гора, користе јулијански (стари) календар. Ове Цркве у ствари чине велику већину православних хришћана широм света.
Патријарх истиче да је време да се превазиђе фанатизам и малоумље:
„Незамисливо је и неприхватљиво да и данас, на почетку 21. века живимо са фанатизмом, малоумљем и предрасудама. Наш Бог је Бог љубави. Чак и ако су у прошлости направљене и грешке, то не значи да их морамо овековечити. Ове једноставне, али и велике истине училе су нас у целој дугој Патријаршији од нашег покојног великог претходника Патријарха Атинагоре. Зато смо му увек захвални. Данас се посебно његова душа овде уздиже и радује се са нама. Нека му је помен вечан и незабораван!“
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: Оrthochristian.com
