Дана, 29. марта 2026. године, у пету недељу Великог поста, Његово Блаженство Патријарх Велике Антиохије и целог Истока, Јован X, служио је јутрење и Божанску литургију у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Дамаску.
Поглавару Антиохијске патријаршије саслуживали су епископ Селевкијски Роман, епископ Сергиопољски Јован, архимандрит Павле (Ордулогло), изабрани и постављени за епископа Тартуског, представник Патријарха Московског и све Русије при Патријаршијском трону Антиохије, архимандрит Филип (Васиљцев), као и свештенство и службеници Антиохијске патријаршије у свештеном чину.
Пре причешћа, патријарх Јован је одржао проповед. Поглавар Антиохијске цркве је, између осталог, рекао:
Љубљени у Господу, драга браћо и сестре!
Поново понављам речи које сам већ једном изговорио са проповедаонице ове катедрале: браћо муслимани, између „нас“ и „вас“ нема „и“, тојест: ми смо ви, а ви сте ми. Овако мислимо, овако живимо и овако се опходимо једни према другима.
Желим да изразим речи подршке и пренесем свој благослов и љубав нашем народу Скалибије. Истовремено, упућујем речи подршке и љубави сваком Сиријцу, где год да се налази, без обзира на његово порекло, верску, политичку или регионалну припадност.
Са свом љубављу изјављујем: драги Сиријци, муслимани и хришћани, ујединимо наше напоре да обновимо нашу вољену Сирију. Наша земља је лепа! Изградимо Сирију којој заједно тежимо. Тако је увек било и тако ће бити, ако је Божја воља, упркос свим тешкоћама и препрекама са којима се суочавамо: ићи ћемо напред и никада се нећемо вратити назад. Ово је наша култура.
На крају, желео бих да подсетим на причу о Светом Макарију Великом, египатском подвижнику. Из његовог житија се зна да је једном ходао пустињом, молио се и видео људску лобању поред пута. Додирнуо ју је својим штапом и упитао: „Ко си ти?“ Тада је чуо глас: „Ја сам човек који је био лопов и разбојник.“ Преподобни Макарије га је упитао: „Где си сада?“ Глас је одговорио: „У огњу и мукама.“ Он је упитао: „А како се осећаш?“ Одговор је био: „У великим мукама и неподношљивом болу.“ Светитељ га је упитао: „Зашто се тако осећаш?“ Одговор је био: „Зато што смо сви заједно везани у огњу, један изнад другог, тако да нико не може да види лице другог.“ Дакле, прави пакао је немогућност да се види лице другог човека, док је прави рај живи сусрет са другим човеком, прилика да се види његово лице, да се искрено воли и живи са њим, ко год он био. Таква је наша култура; то је оно што желимо и чему тежимо — да живимо у миру и љубави са својим ближњима.
Овде, на овој земљи, живимо земаљским животом и верујемо у нашег Господа, и са Њим ходамо путем ка Васкрсењу. Окусимо будуће Царство, божански живот, већ током нашег земаљског живота. Почињемо да ходамо ка Царству Божјем када живимо по Божјим заповестима, када живимо у заједници једни са другима, када волимо ближњег свог. Тако окусимо будуће Царство, окусимо његову сладост и радост.
Након службе, патријарха Јована је поздравио архимандрит Филип (Васиљцев), који му је пренео речи молитвене подршке и братске љубави председника Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополита волоколамског Антонија.
У ноћи суботе, 28. марта, избили су сукоби између локалног становништва и наоружаних исламистичких група у граду Скалибија у сиријској провинцији Хама. Исте ноћи, стотине хришћана окупило се испред зграде Антиохијске патријаршије, тражећи заштиту од насиља.
Са енглеског превела редакција портала „Ризница“
Извор: Representation-damascus.org